Dodatno

Intervju – Milan Ćulić, direktor Centra za istraživanje studija turizma

Tito kao transnacionalni projekat

"Projekat koji bi definisao saradnju zemalja bivše Jugoslavije je dovoljno snažan da u 14 dana možete da ‘spakujete’ jednu ozbiljnu tematsku rutu, poput ‘Puta svile’, ili ‘Rute 66’ u Americi"

Peta po redu EIAT konferencija (Education and Industry Advancing Together – Obrazovanje i industrija napreduju zajedno) održaće se od 21. do 23. septembra u Beogradu i Novom Sadu. Reč je o jedinstvenom događaju u ovom delu Evrope koji pruža šansu talentovanim mladim ljudima u turizmu i hotelijerstvu, i dovodi u kontakt sve tri zainteresovane strane: zaposlene u turizmu i hotelskom biznisu, obrazovne institucije i najbolje studente u industriji. Poput prethodna četiri susreta, konferenciju i ovog puta organizuje Centar za istraživanje studija turizma. Milan Ćulić, direktor Centra, za "Vreme" govori o ciljevima EIAT-a i mogućim transnacionalnim turističkim projektima.

"VREME": Šta očekujete od konferencije u septembru?

MILAN ĆULIĆ: Prve godine na EIAT konferenciji učestvovalo je pet fakulteta, a ove će ih biti 25, iz dvanaest zemalja regiona. Tu su i ključni "stejkholderi": hotelijeri, tur-operateri, agencije i kongresni biroi. Jedan od glavnih predavača biće generalni menadžer St. Regis hotelskog kompleksa iz Dohe, u koji je uloženo blizu milijardu dolara, a sedmoro najboljih studenata će otići u Katar na jednogodišnji plaćeni kros trening menadžment program. Na taj način mi smo u petoj godini došli do onoga što je bila ideja od samog starta, a to je da polako pokušamo da menjamo stavove, da uvodimo industriju u akademiju, ali i da nikako ne zaboravimo ono što akademija ima da kaže industriji. Cilj je da sve zemlje u regionu usvoje standarde znanja i veština, jer jedino tako možete da dobijete kvalitetan turistički proizvod. Danas maltene svaka zemlja na svetu, osim ako nije u nekoj krizi ili ratnom stanju, može da konkuriše na globalnom tržištu kao turistička destinacija. Nije bitno da li postoji more ili planina, ono što se traži je turistički proizvod, doživljaj, a njih mogu da nose samo ljudi koji imaju dovoljno znanja i veština da upakuju turistički proizvod i prepoznaju koje tržište može da bude zainteresovano. Prošlo je vreme kada se sve nudilo svakom – jedan od poslednjih trendova je da se bavite nišama i grupama koje su usko specijalizovane za određene turističke proizvode.

Koje niše Srbija može da popuni?

Ne moramo se fokusirati samo na Srbiju. Iz Rusije, Kine, Indije ili Južne Amerike svake godine broj dolazaka i broj ostvarenih noćenja u Evropi eksponencijalno se povećava. Ovim ogromnim tržištima morate prići sa integrisanim turističkim proizvodom, transnacionalnim projektom. Ono što veže region bivše Jugoslavije je Tito: ako se ne varam, na njegovoj sahrani bilo je 209 delegacija iz 127 zemalja sveta. Taj brend je dovoljno snažan da sa pravilno postavljenim turističkim proizvodom možete, na primer, da konkurišete na tržištu Kine. U skorašnjem istraživanju došli smo do brojke da je film Valter brani Sarajevo do danas pogledalo 13 milijardi Kineza. Predviđa se da će u narednih pet do deset godina 80 miliona Kineza putovati svake godine. Projekat koji bi definisao saradnju zemalja bivše Jugoslavije je dovoljno snažan da u 14 dana možete da "spakujete" jednu ozbiljnu tematsku turističku rutu, poput "Puta svile", ili "Rute 66" u Americi. Ne treba zaboraviti ni napore koje je resorno ministarstvo u Srbiji uložilo u tematske rute puteva rimskih careva.

Vaša master teza iz 2006. je nagrađena kao najbolja teza u Evropi, a bavila se kongresnom industrijom kao modelom razvoja turističke industrije u Srbiji. Možete li nešto više da kažete o ovom vidu turizma?

Kongresni turizam je najidealniji oblik turizma, jer za najkraće vreme može da vam donese značajna materijalna sredstva. Ideja onog ko organizuje skupove jeste da oni ne budu low cost, već da budu najmanje u hotelima ili kongresnim centrima koji su ekvivalent četiri zvezdice, dakle, gleda se da to bude na ozbiljnom nivou. Ozbiljan nivo nosi više sredstava nego npr. hostel, a delegati koji dolaze dobijaju od svoje firme dnevnice za koje je tendencija da se potroše na toj destinaciji. Posebno interesantno u kongresnom turizmu jeste da veliki broj delegata možda nikada nije bio kod vas, tako da, ukoliko ste sve dobro organizovali, u kratkom roku dobijate besplatne ambasadore vaše destinacije, proizvoda i usluga. Po meni, to je čak i mnogo veća korist kongresnog turizma, zato što smo svi svesni da je imidž jedna od najvećih determinanti kada neko bira destinaciju.

Iz istog broja

Vinarija Tikveš – Kavadarci, Makedonija

Pažnja i ljubav kao ključni sastojci

 

PR industrija

Komunikativna vlada

Dr Borislav Miljanović

Vreme uspeha! (jun 2012)

Poslovne vesti

 

Intervju – Andrea Simončeli, predsednik UO Delta Generali osiguranja

Obezbediti mogućnost izbora

Ana Radić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu