Evropski parlament je 2008. usvojio paket propisa o klimatskim promenama koji ima za cilj da obezbedi smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte od 20 odsto, unapređenje energetske efikasnosti od 20 odsto i učešće obnovljive energije od 20 odsto u ukupnoj potrošnji energije u EU – do 2020, posmatrano u odnosu na 1990. godinu.

Srbija je 2009. postala članica i osnivač Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA – International Renewable Energy Agency), prve međunarodne međuvladine organizacije koja se fokusira isključivo na obnovljivu energiju, a potpisivanjem Ugovora o energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope Srbija je preuzela i zakonodavstvo Evropske unije u pogledu energetike, a vezano za zaštitu životne sredine, što će reći paket 20/20/20 – 2020.

Nezavisno od ekoloških argumenata, korišćenje obnovljivih izvora energije je za Srbiju od naročite važnosti, jer se kraj eksploatacije lignita, od koga se trenutno proizvodi dve trećine struje, već nazire: prema procenama, za pedeset godina neće ga više biti. Pedeset godina zvuči kao daleko, ali za energetske stratege to je koliko sutra. "U energetici se uvek radi projekcija na dvadeset do pedeset godina: pet godina ne znači ništa, ili znači vrlo malo", kaže Vladimir Đorđević, izvršni direktor za obnovljive izvore energije u Elektroprivredi Srbije. "Do kraja godine treba da bude završena Strategija razvoja obnovljivih izvora električne energije. Reč je o dokumentu koji obuhvata period od deset godina, koji se ‘apdejtuje’ svake godine, da se vidi dokle se stiglo."

"VREME": Da počnemo od toga: dokle se stiglo?

VLADIMIR ĐORĐEVIĆ : U toku je revitalizacija naših najvećih hidroelektrana, "Đerdapa 1" i "Bajine Bašte", ali i onih manjih, do najmanjih. Revitalizacija podrazumeva zamenu značajnog dela opreme, a u nekim slučajevima menja se sve: ostaje samo beton i nešto malo betoniranog čelika. Na "Đerdapu 1" se radi na drugom od šest postojećih agregata, Na "Bajinoj Bašti" trećeg od četiri, parcijalno se revitalizuju Vlasinske elektrane. Uskoro treba da se raspiše tender za revitalizaciju hidroelektrane "Zvornik". Tako da praktično završetkom revitalizacije te elektrane, za jedno pet-šest godina, biće završena revitalizacija svih velikih hidroelektrana. Pričam o postojećim velikim elektranama. Sledi i revitalizacija 15 malih hidroelektrana. Revitalizujemo ih zato što su te elektrane pravljene između 1904. do 1982/83, u različitom su stanju, najčešće im je životni resurs istekao i, jednostavno, pitanje revitalizacije se svodi na pitanje da li će te elektrane uopšte da rade ili ćemo da stavimo ključ i da ih zaključamo. Najveće od malih, one u Ovčar Banji, već su revitalizovane i osposobljene za novi životni vek.

U svetu se komunalni otpad sve više koristi za proizvodnju struje. Recimo, Beč nema deponiju: sve se spaljuje u termoelektrani, a naše deponije su prepune.

Ono što nama predstoji jeste pronalaženje načina za kosagorevanje uglja i komunalnog otpada u termoelektranama: komunalni otpad ima često i veću energetsku vrednost nego ovaj naš lignit. Još je rano o tome da se govori, tek smo u nultom koraku. Koristimo priliku da učimo od zemalja koje su daleko ispred nas. Smatram da će EPS dosta morati da se posveti tom problemu.

Srbija ima nepresušan izvor bio–energije – oko dva miliona tona pšenične slame i, recimo, pet miliona tona kukuruzne šaše i oklaska, što je potencijalnih 15 TWh električne energije.

Najveći problem je prikupljanje te sirovine, odnosno obezbeđenje dugoročnog snabdevanja tom sirovinom. Naime, najviše poljoprivrednog zemljišta je u vlasništvu malih posednika. Ko bi od njih bio spreman u današnjim uslovima da pristane da sklopi ugovor, na recimo, 15 godina? Ono što jeste moguće je korišćenje bio-mase za grejanje. Jedno od preduzeća u EPS-u su Panonske elektrane sa sedištem u Novom Sadu koje su locirane u tri grada: Mitrovici, Zrenjaninu i Novom Sadu. U Zrenjaninu se sada završava investicija jednog vrelovodnog kotla, ne za proizvodnju struje, već za grejanje grada na ljuspicu od suncokreta, gde je dokazano da je to jeftinije nego klasično grejanje i gde postoji dugoročni ugovor o isporuci sa uljarama. Tih ljuspica treba reda 8000 tona godišnje, a kapacitet sirovine je između 30 i 40 hiljada tona ljuspice. Ali tu imate uljare koje su izvestan privredni subjekt, koje su dale neke bankarske garancije i neke druge vrste garancija i za isporuku sirovine.

Pre tačno godinu dana postavljen je kamen temeljac za solarnu elektranu na Zlatiboru, prva faza je trebalo da bude završena otprilike sad.

Tu je bilo nekih formalnih problema za koje verujem da su prevaziđeni. Ove nedelje ponovo treba da izađe jedna naša ekipa na teren da potvrdi još neke dileme koje imamo, i očekujem da tada i potvrdimo lokaciju. To je otprilike na istom mestu gde je već postavljen kamen temeljac, ali sada ćemo da vidimo da li ćemo objekat da okrenemo ovako ili onako, gde ide sunce…

Negde sam pročitao da se u Kostolcu planira izgradnja vetro–parka.

U okviru površinskih kopova Kostolac postoji volja da napravimo jedan vetro-park snage 30 MW. Više od godinu dana smo radili merenja i dokazali smo da potencijala vetra ima. Lansirali smo tender za konsultanta za drugu fazu za izradu fizibiliti studije. Očekujemo da u toku ove godine završimo dokumentaciju, donesemo investicionu odluku. Ono što je dobro što vidimo prostor za finansiranje tog projekta iz raznih evropskih fondova.

Vrlo je važno naglasiti da je vetar prilično nepouzdan izvor energije: sada duva, pa onda naprasno prestane, a EPS ima obavezu balansiranja tržišta, balansiranja sistema, što znači da mora da drži ravnotežu proizvodnje i potrošnje energije u Srbiji, svaka država treba da balansira svoj sistem što više. Da bi to uspelo, moraju da postoje neki rezervni kapaciteti. Recimo, u jednom momentu imate 450 MW od vetra, a sat kasnije tih 450 MW mogu da budu nula. Nešto mora da prihvati višak struje, odnosno da popuni manjak. To su ili akumulacione hidroelektrane ili gasne elektrane koje su u stanju da ih "podignete" u roku od par minuta i jednostavno dobijete da one balansiraju vaš elektroenergetski sistem. U svih 27 država članica EU tih rezervnih kapaciteta nema.

A mi imamo?

Reč je o reverzibilnim hidroelektranama "Bistrica" i "Đerdap" III. Neki strani partneri su zainteresovani da se uključe u izgradnju "Bistrice", ali opredeljenje vlade Republike Srbije i EPS-a je praktično da se to radi sto odsto iz naših izvora, da to bude EPS-ov objekat, jer je to elektrana koja daje sistemske usluge, a elektrane koje daju sistemske usluge su posebno zanimljive i isplative. U izradi je dokumentacija za državnu komisiju koja treba da se završi do maja sledeće godine, da donesemo odluku za reverzibilnu hidroelektranu "Bistrica" od 680 MW, što je reda 600 miliona evra. To je po meni najzanimljiviji hidro energetskiprojekat u Srbiji. Drugi objekat te vrste je "Đerdap III", koji ima četiri faze po 600 MW. Međutim, to je objekat koji ne može da se završi bez vezivanja za druge sisteme, jer vama treba u konačnoj fazi 2,5 hiljade megavata ulazne energije da pumpate, a to teško bez neke veze sa nuklearnom elektranom može da bude završeno. Iskreno, nadam se da ćemo mi do sledeće godine doneti odluku o ulasku u gradnju tog objekta. To bi verovatno bilo finansirano nekim kreditom.

Opet kredit?

Energetika je oblast gde se vrte veće cifre nego u ostalom poslovnom delu Srbije. Kada pogledate još i investicije u rudarski sektor, gde su investicije po par stotina miliona evra, ako pogledate ove velike objekte koje planiramo kao što je TENT B3, pa "Kolubara B", sa investicijom u rudnike to je skoro dve milijarde evra. To su velike sume, ali će biti i veliki zamajac za domaću privredu, da malo živne i ta domaća privreda kroz te investicije. Veliki deo te opreme se ne proizvodi u Srbiji, ali ostaće novac u Srbiji na neki drugi način – kroz građevinske radove, kroz neki deo opreme koji se ovde proizvodi i kroz neke druge vrste usluga. Smatram da ćemo ovim energetskim projektima koji se rade, a naročito ovim velikim infrastrukturnim, uticati na to da privreda Srbije živne.

Sve je to lepo, ali ko će taj kredit da vrati?

Dugoročno gledano, EPS je malo zadužena kompanija, ma koliko to čudno zvučalo: ima još prostora za srednjoročno i dugoročno zaduživanje. Zaduženje EPS-a u odnosu na godišnji prihod je oko 25 odsto.

Da ne bude zabune: EPS ta dugovanja sam servisira?

Sada radimo petogodišnji plan do 2017, sa prospekcijom do 2025. i sve te cifre ulaze u kalkulacije. EPS ne prima nikakve donacije i subvencije iz budžeta. Nikakve.

To je sada malo kontradiktorno: cena struje u Srbiji je najniža u Evropi, a EPS uspeva da servisira kredite od redovnih prihoda.

Sve srednjoročne prospekcije, pa i ova do 2025. godine imaju faktor povećanja kako potrošnje tako i društvenog proizvoda, pa i prospekciju povećanja cena električne energije. S druge strane, kratkoročno, na godišnjem nivou, EPS svoje planove zasniva na principu da godinu likvidno zatvori. To znači koliko ima para, mi se toliko pružimo: vidite koje su vam plate, troškovi, vidite koje su vam obaveze prema kreditorima… Ima još jedna stvar: od 1. januara 2013. zaključno sa 2015. srpsko tržište električne energije se postepeno otvara. EPS će imati obavezu da snabdeva sva domaćinstva i male industrijske potrošače, sve ostalo će biti na tržištu: jednostavno, EPS će moći da napravi strategiju kome će da prodaje električnu energiju, a kome neće, i po kojoj ceni.