U drugom krugu predsedničkih izbora, Boris Tadić je na teritoriji Vojvodine odneo ubedljivu pobedu nad Tomislavom Nikolićem osvojivši oko 52 odsto glasova, dok je ukupni pobednik izbora, novi predsednik Srbije, ovde osvojio oko 44 odsto glasova. Na podlozi tog rezultata lider demokrata u Vojvodini Bojan Pajtić mogao je da izjavi da je DS u Vojvodini "uradio svoj deo posla" i da "ovako velika prednost našeg predsedničkog kandidata govori o tome da smo zaista dali svoj maksimum, a videćemo narednih dana ko nije dao svoj maksimum i kako se ponašao na izborima". Već i površan pogled na ovu izjavu upućuje na zaključak da su pozicije Pajtića i pokrajinske organizacije DS u samoj Demokratskoj stranci veoma ojačale.

Još značajnija je činjenica da su Pajtić i DS u samoj Vojvodini na kraju ostvarili ubedljivu pobedu i na pokrajinskim izborima, tek za nijansu manju od one lavovske pobede na izborima 2008. godine, kada su, u koaliciji sa G17, bili osvojili apsolutnu većinu u Skupštini Vojvodine. Naime, sada su, prema preliminarnim rezultatima Pokrajinske izborne komisije, samostalno osvojili ukupno 53 mandata u Skupštini sa 120 mesta (16 po proporcionalnom sistemu izbora, 37 po većinskom sistemu). Nikolićev SNS, pod nazivom "Pokrenimo Vojvodinu", dobio je 22 mandata (14 plus 8 mesta), a slede: Koalicija SPS-PUPS-JS sa ukupno 13 mandata, LSV sa 10, SVM sa 8, SRS sa 5, DSS sa 4 i "Vojvođanski preokret" (LDP) sa 1 mandatom.

Proglašavajući pobedu i u borbi za treći mandat na funkciji premijera Vlade Vojvodine, Bojan Pajtić je rekao da demokrate ni ovog puta u Pokrajini neće samostalno formirati vladu, nego će i o novoj većini razgovarati sa dosadašnjim partnerima, koji će i u budućem sazivu Skupštine Vojvodine držati tri četvrtine mesta. Reč je o Ligi socijaldemokrata Vojvodine, Savezu vojvođanskih Mađara i koaliciji oko SPS-a.

Okolnost da je ovoga puta razlika između izbornih rezultata u Vojvodini prema rezultatima u drugim delovima Srbije, pa i Beogradu, doista krupna, postala je glavna tema prvih postizbornih komentara u Novom Sadu, a ta razlika tumači se na veoma različite načine. Najbizarnija je izjava Igora Mirovića, funkcionera SNS-a "za južnu Bačku", koji je izneo tezu "da su građani Vojvodine pobedom Tomislava Nikolića pokazali da žele da se smanje tenzije između Beograda i Vojvodine". Krajnji autonomaši, na drugoj strani, ističu da su razlike u većinskoj volji birača sada već tolike da Vojvodina treba da razmisli kuda će je odvesti ovakva centralna Srbija sa ovakvim liderima. Ostaje, zapravo, činjenica da sada i postojeća "mala autonomija" Vojvodine dobija na značaju za demokratske i proevropske snage Srbije, a taj značaj postao bi tim veći – ukoliko stranke oko novog predsednika Nikolića nekako formiraju republičku vladu, što nije naročito verovatno.

Sam Bojan Pajtić, koji je i jedan od potpredsednika DS-a, a koji je retko govorio o problemima cele Srbije i retko istupao kao tumač politike cele DS, u utorak (22. maja), izjavio je da je "za vojvođanske demokrate sekundarno pitanje ko će biti republički premijer", te da je "sigurno da će na republičkom nivou vladu formirati DS i socijalisti sa još nekim partnerima" i da je u procesu formiranja nove vlade Srbije "važan program, a ne imena". Iz ove izjave moglo bi se razumeti da su u rukovodstvu DS-a već "pregoreli" pitanje premijera iz neke druge koalicione stranke, već da se s njim više pregovara o programu nove vlade, nego o njenom personalnom sastavu.