Koceljeva, a u Srbiji

GRAD I GRADONAČELNIK: Koceljeva... / fotografije: dragan todorović

Glasanje za sebe

Koceljeva je jedina opština u Srbiji gde dve najveće partije nisu prešle cenzus na lokalnim izborima. Naprednjaci uzeli 4,24, a pojačane Demokrate celi’ 4,39 posto glasova. Otkud ovaj rekord, otud što su građani glasali za sebe

Koceljeva – Mačvanski okrug, oko 14.000 stanovnika, varošica blizu 5000 – između, da ne bude tačno, Valjeva i Šapca, Šapca i Valjeva, zavisi sa koje strane dolaziš. Knjige vele da je to voćarsko-stočarski kraj, da su idealni uslovi za šljivu, višnju, malinu, kupinu, nekad bilo i za vinograde. Istorijske čitanke još vele da je odavde i čuveni pop Luka Lazarević, poznat po učešću u Prvom srpskom ustanku, te da je krajem 19. veka u Koceljevi učiteljevao pisac Janko Veselinović, a bio i predsednik opštine…

U ovo najnovije demokratsko vreme Koceljeva postala poznata jer je na nedavnim izborima ubedljivu pobedu odneo predsednik opštine sa svojom "Grupom građana Veroljub Matić". Zanimljivo je, more šta zanimljivo, izuzetno je, da na lokalnim izborima u Koceljevi dve najjače političke grupacije u Srbiji nisu prešle cenzus. Srpska napredna stranka je osvojila zapažena 4,24 procenta, dok je Demokratska stranka, koja izašla u koaliciji sa Srpskim pokretom obnove i Liberalno demokratskom partijom, bila bolja, osvojila 4,39 posto poverenja građana izašlih na izbore. Sve ostalo u Koceljevi je normalno, što će reći bolje nego u Srbiji slavnoj.

REČ KAO UGOVOR: Koceljeva ima glavnu, takoreći jedinu, ulicu, koja dugačka i prava. Negde na sredini te ulice crkva, do nje spratna zgrada opštine. Dakle, stepenice, sprat, itison na podu, neko ženskinje u poslu. Novinar sačeka Predsednik bude slobodan, Pomoćnik predsednika ga upoznaje da predsedniku Matiću Koceljeva cilj, a ne sredstvo da ode iz nje, te da je čovek kome je reč jača od ugovora… Uđemo u prostranu kancelariju, dve goleme slike Naše istorije slavne – domaći slikar koji crt’o k’o Milić od Mačve – u ćošku frižider sa "Rauh" sokovima…

Novinar pozdravi predsednika, Veroljub Matić, inženjer geodezije, što bi se reklo geometar, krupan čovek. Predsednik sede pod jednu od Istorijskih slika, pitan, reče da bio u SPS-u, ‘98. isključen, jer je govorio da treba korigovati politiku, koja nije bila dobra ni Gore, ni Dole. Na prvim višestranačkim izborima, 2000, kao samostalan kandidat postaje odbornik. Na sledećim izborima pobeđuje, bez liste, na izborima za predsednika opštine. Tada je uspeo, obezbedio, da kao vlast zajedno funkcionišu DS i SPS, u koaliciji koja je bila preteča kasnijoj Republičkoj vlasti. Na izborima 2008. sa grupom građana osvaja deset, od 31 odborničkog mesta. Uspeva da sve opcije u lokalnoj Skupštini funkcionišu zajednički, i da se bave Svojim, lokalnim problemima. Na poslednjim izborima njegova "Grupa građana Veroljub Matić" osvaja 58 posto glasova, što je 18, od 31. odborničkog mandata. Iako sam ima Skupštinsku većinu – SPS ima devet, JS tri, a Romska partija jednog odbornika – i sada je spreman na jedinstvo, da u vlasti budu svi koji su prešli cenzus, jer, kako kaže, za stanje u opštini svi treba da budu odgovorni. Zadatak je, veli, da zaboravimo izbore, i radimo, neće se ceniti šta je ko rek’o, nego ko je šta uradio.

Matić nastavlja da nikad nije bio politički vođa, već operativac koji je gledao kako da unapredi svoju sredinu i život građana. Odborničku listu za ove izbore je sastavio od uglednih ljudi, dobrih domaćina, kao da su izbori po većinskom, a ne proporcionalnom sistemu. Na izborima se nije bavio drugima, niti je išao za tim da nekog opanjka. Radio je svoju kampanju, uvek je govorio, Pogledajte ko je na listi, procenite šta može da uradi, i Glasajte za sebe. Srbija, kao i svi njeni delovi, u ozbiljnim je problemima, narodu treba dati nadu da će mu biti bolje, ali samo onu koju je moguće izvršiti… Velike partije neka rade velike poslove za državu, u lokalu važe druga pravila, tu se gleda od čega se živi.

Nije se on bavio drugima, tako da ga nije zanimalo ko će preći cenzus, a ko neće, a desilo se da dve najveće partije u Koceljevi, Demokratska stranka i Srpska napredna stranka, a demokrate su na izbore izašle zajedno sa LDP-om i SPO-om, ne pređu cenzus. Pa zar je moguće, uze pita novinar. Jeste, Matić poteže ‘artije sa tabelom izbornih rezultata, SNS 4,24, a DS plus LDP plus SPO celi’ 4,39 procenata. Novinar samo što ne reče Auuu, uze gleda ispod cenzusa brojke, gde stoji zapeta.

OD DINARA TRI: Predsednik odloži tabele, nastavi da je najveće probleme sa građanima, njihovim očekivanjima, im’o na početku mandata 2004. jer je imao drugačiju koncepciju razvoja od drugih. Insistirao je da se ulaže u razvoj i podizanje poljoprivrede i privrede, dok su građani tražili infrastrukturu, da se asvaltira, pitajući kako u drugim opštinama može, a kod njih jok. Njegovo opredeljenje je dalo odložene rezultate, došlo se i do asvalta, vodovoda, sportske hale, nove autobuske stanice, ali tek kad je ojačala privreda. Danas narod to prepoznaje, i nagrađuje. U Koceljevi nije sve zlatno, ali je uporedno bolje nego u drugim sredinama, od 2009. imaju blag i konstantan rast zaposlenosti.

Pored austrijskog "Rauha", koji ima pogon za proizvodnju sokova, imaju šest sigurnih investicija čija je realizacija već krenula, što će zaposliti oko 500 ljudi, što je za malenu Koceljevu izvanredna stvar. Uze nabraja, "Rauh" proširuje kapacitete, otvara se fabrika voćnih koncentrata, subotički "Fruit", koji ima hladnjaču, počinje proizvodnju pekmeza i marmelade, što će zajedno obezbediti siguran plasman poljoprivrednih proizvoda. Dalje, otvoriće se pogon za proizvodnju drvenih paleta, fabrika za proizvodnju pirotehnike, najveća u Evropi, vatromet i druge slične rakete, u obližnjem selu Družetić će se graditi najsavremeniji sportsko-rekreativni centar, sa sportskim terenima, bazenima, drugim sadržajima… Sve to zajedno, uz investicije u najavi, garantuje dalji razvoj, i da će biti lakše svima.

Uzmemo pitamo, koliko koštala kampanja koja dala tako dobar rezultat, te kako funkcioniše lokalna samouprava, kakvi su prihodi, rashodi… Matić odgovori spremno i iz prve, kampanja koštala nešto preko 400.000, dinara, otvorili su žiro račun, sve podatke dostavili nadležnoj agenciji. U opštini je 40-ak zaposlenih, budžet oko 300 miliona dinara, odnos plate zaposlenih – investicije je 50:50 posto. Podigli su kapacitet i sposobnost uprave, srednja i mlađa generacija se edukovala, drži da je najvažnije da li čovek, službenik, hoće da radi na sebi. Određeni kadrovi nedostaju, informatički pismeni, sa znanjem jezika i žicom za novo vreme i tržišta, nada se da će sa razvojem opštine i tu imati domaće obrazovane kadrove.

Novinar uze dalje pita, da li je to što nije u Nekoj partiji koja je na vlasti, prednost, ili, daleko bilo, mana, u pogledu funkcionisanja opštine. Odgovara da je osam godina, kao predsednik opštine, funkcionisao, i kad je na vlasti bio DSS, i poslednje četiri godine. Možda je tome doprinelo i to što Koceljeva nije bila opština koja samo nešto traži. Nisu išli da plaču na ramenu Vlade, nego su od svog jednog dinara, uz pomoć Republike i stranih fondova, pravili tri. Prepoznati su kao opština koja dobro radi svoj posao, i imali su dobru saradnju, bez obzira na sastav Vlade. Inače, poverava se Matić, najvažnija je politička stabilnost, bez toga nema napretka. U tom svetlu komentariše i sveže vesti o izboru predsednika Srbije, veli da narodnu volju treba ispoštovati, te da je normalno da vlast bude smenjiva. Sve to, ako je pameti, treba da donese neki rezultat, pa i ako je predsednik iz jedne, a premijer iz druge partije. Treba raditi za dobro Srbije, valjda će to svi imati na umu, jer, kako reče, najviše sami sebi možemo da pomognemo.

Novinar izađe napolje, u onu glavnu, takoreći jedinu, ulicu, stade da se u sebi preslišava, SNS 4,24, DS 4,39, sve zapamtio!

Iz istog broja

LGBT prava

Sigurna četiri zida

Jovana Gligorijević

Portret savremenika

Veliki Turčin, Sulejman Veličanstveni ili Zakonodavac

Aleksandar Ćirić

Intervju – Goran Masnec, direktor Hrvatske gospodarske komore u Beogradu

Neophodni su zajednički investicijski projekti Srbije i Hrvatske

Radmilo Marković

Intervju – Dr Günter Geyer, generalni direktor Vienna Insurance Group, Beč

Razvoj društva je obaveza

Z.J

Intervju – Dragan Todorović, potpredsednik Srpske radikalne stranke

Neuspeh se ne da opravdati

Mirko Rudić

Posle fajronta

Ispovest članova biračkog odbora

Radmilo Marković

Tragom vesti

Takoreći posao veka

Zoran Majdin

Drugi izborni krug u Vojvodini

Pokrajina je drugačija

D. Boarov

Moguć rasplet u DS-u

Jovan Bez Zemlje i žuti baroni

Zora Drčelić

Šta čeka Srbiju – Postizborni pregovori

Iz pobede u poraz i natrag

Milan Milošević i Dokumentacioni centar Vremena

Epilog drugog kruga

Noć posle koje više ništa nije isto

Zora Drčelić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu