Svetski lider u međunarodnom ekspresnom, drumskom i vazdušnom transportu i logistici, kompanija DHL, prošle godine je obeležio 20 godina od osnivanja kompanije u Srbiji. Preko DHL-a, koji je sinonim za sigurnu dostavu pošiljki u svetu, obavlja se 65 odsto transporta paketa i dokumenata između Srbije i drugih zemalja. Za dve decenije, DHL je u Srbiji investirao više od 20 miliona dolara i transportovao preko šest miliona pošiljki širom sveta. Iz Srbije su se tokom poslednje tri godine pošiljke najviše transportovale u Nemačku, SAD, Italiju, Crnu Goru i Austriju, a pošiljaoci su najčešće banke i IT kompanije, kao i kompanije iz oblasti farmaceutske i metalne industrije. Najveći rast zabeležen je u prodaji putem interneta, koja je u 2010. bila čak 200 odsto veća u odnosu na 2009. godinu. U skladu sa svojom globalnom strategijom razvoja, DHL je u Srbiji najavio tri strateška cilja do 2020. godine: pojednostavljenje usluge za korisnike, pružanje usluge koja obezbeđuje najviše ekološke standarde i ponudu palete usluga kojom se omogućavaju najmoderniji transport robe i logistička rešenja. O novim trendovima u transportnoj i logističkoj industriji, podršci domaćim izvoznicima i ekološkim principima poslovanja, razgovarali smo sa Darkom Babićem, generalnim direktorom DHL-a za Srbiju i Crnu Goru.

"VREME": Da li imate u planu nove investicije u Srbiji?

DARKO BABIĆ: Do sada smo uložili preko 20 miliona dolara, koliko je bilo potrebno da bismo mogli da opstanemo i budemo u standardu koji važi za DHL svuda u svetu. Očekujem da ćemo i dalje investirati onoliko koliko bude potrebno kako bismo pratili trendove i obezbedili kvalitetnu podršku trgovini. Pratimo razvoj tržišta i izuzetno nam je drago što će ovde biti novih investicija. Sada je tu Fijat, koji je naš globalni klijent. Veoma je važno i to što su svi podugovarači Fijata (kao Johnson Controls, Magneti Marelli i mnogi drugi) koji će raditi u Srbiji, takođe naši klijenti. Sa razvojem srpskog tržišta i privrede i mi se razvijamo, a na nama je samo da budemo produžena ruka čitavog tog sistema. Investiraćemo tako da pratimo dinamiku razvoja srpskog tržišta. Što bude veći broj firmi koje ulaze na tržište, biće veća i naša ulaganja kako bismo bili sposobni da pružimo uslugu koja se od nas očekuje.

Trenutno imamo 170 zaposlenih, 53 vozila i veliki broj dobavljača koji rade za nas. Beležimo porast u kamionskom prevozu kao i u avio-transportu. Stvari se stalno pomeraju nabolje, a fokus će nam i dalje biti na potrebama klijenata.

DHL u saradnji sa Agencijom za promociju izvoza i stranih investicija (SIEPA) godinama unazad nagrađuje "Izvoznika godine" u kategoriji malih i srednjih preduzeća. Koliko su firme iz ovog segmenta važne za vaše poslovanje?

Naš doprinos "Izvozniku godine" je nagrada u vrednosti od deset hiljada evra u našim uslugama. Za taj novac firma može da pošalje deset punih kamiona robe, što malim firmama dosta znači. Sa SIEPA sarađujemo više godina i očekujemo da ćemo nastaviti i u budućnosti. Trudićemo se da nastupamo zajednički na sajmovima i da pomažemo MSP da izlažu u inostranstvu tako što ćemo im omogućiti siguran transport. Vodimo računa o troškovnoj strukturi malih i srednjih preduzeća i trudimo se da im pružimo optimalna rešenja koja su ekonomična i iz njihove perspektive, kako bi bili u mogućnosti da izvoze iz Srbije. Naša namera je da svima koji su mali, fleksibilni i konkurentni omogućimo da što brže stignu do novih tržišta. Pošto smo globalna kompanija, nema dela sveta koji ne pokrivamo svojom uslugom i u koji ne možemo isporučiti uzorke i gotove proizvode iz Srbije. Smatramo da je malim firmama potrebna pomoć dok su mali. Verujemo da će oni jednog dana porasti i da će nam ostati lojalni kao poslovni partneri. Normalno je da u segmentu MSP vidimo svoj interes. Preko 1000 klijenata u Srbiji iz ovog segmenta predstavlja 30 odsto našeg ukupnog godišnjeg prihoda u zemlji. To je u svakom slučaju veliki potencijal koji je veoma značajan za razvoj Srbije i nadamo se da će u godinama koje dolaze biti sve više novoosnovanih malih firmi, kao i da će dosadašnja mala preduzeća prerasti u srednja i velika i da ćemo i dalje raditi za njih i nuditi im specifična rešenja.

Izbori su se vodili na obećanjima o podršci malim i srednjim preduzećima. Kako vama izgleda poslovni ambijent iz ugla velike kompanije?

Ne bih bio fer kada bih mnogo kritikovao, jer je postojalo mnogo inicijativa u poslednje dve godine. Ono što je značajno za našu delatnost jeste da smo uspeli da pojednostavimo proceduru uvoznog carinjenja zajedno sa Upravom carina. Drugo, DHL u poslednje dve godine beleži rast prihoda. Prošle godine preko 15 odsto, a u prva tri meseca ove godine sedam odsto. Očigledno je da se dešavaju pozitivni trendovi u domenu izvoza i uvoza. Ono što najviše smeta i guši privredu jesu naplata i dugovanja. Žao mi je što dosadašnja Skupština nije pre izbora usvojila Zakon o obaveznom roku naplate od 60 dana. Da je to urađeno, bilo bi fantastično. Naplata naših usluga je efikasna, usluge naplaćujemo u roku do 30 dana, a preko 60 dana je samo oko 13 do 14 odsto od ukupnog dugovanja. Ako gledamo širu sliku ekonomske situacije u zemlji, smatram da dugovanja i naplata u velikoj meri utiču na stanje u privredi. To je problem koji bi nova vlada i skupština morale pod hitno da reše.

U intervjuu za "Vreme" pre dve godine kazali ste da je veliki problem što nemamo jasnu viziju kao nacija, niti predstavu kuda kao zemlja idemo.

Morali bismo preciznije da artikulišemo zajednički put i interes, pa da svi stremimo ka tome, kao što to čine kompanije u svojim strateškim dokumentima i poslovnim planovima. DHL kao kompanija ima svoju Strategiju 2015., analizirali smo i promenljive potrebe klijenata do 2020. i bavili se predviđanjima o logističkoj industriji do 2050. godine. Samo tako smo u mogućnosti da se razvijamo, kreiramo i spremno pratimo trendove. Mi u kompaniji imamo jasan put, pa bi bilo lepo živeti i u zemlji koja ima jasnu strategiju razvoja u svim segmentima do 2020. godine i kasnije.

Na čemu je bazirana Strategija 2015 Nemačke pošte? DHL je sto odsto u njenom vlasništvu.

Ona je bazirana na postizanju planiranih rezultata, u isto vreme ne kompromitujući poštovanje prema zaposlenima i klijentima. Prema strategiji koja je nastala 2009. godine, kreirana je vizija DHL-a kao globalne logističke kompanije. Naš strateški cilj je da budemo poželjan investitor i poslodavac, što je veoma važno, jer ako ste poželjan poslodavac i pružate uslugu izvanrednog kvaliteta, onda ćete postati i ostati prvi izbor za vaše klijente. Ako imate zadovoljne zaposlene i zadovoljne klijente, onda ste obezbedili dugoročan razvoj i mogućnost da vaš profit i dalje reinvestirate u budući razvoj.

Kako stratezi sa kojima DHL sarađuje vide svet i logističku industriju do 2050. godine?

Radili smo prvo studiju 2020. i probali da saznamo kakve će biti potrebe naših klijenata. Urađena je globalna studija "Delivering Tomorrow" gde smo analizirali promenjive potrebe klijenata. U saradnji sa 900 eksperata i futurologa, koristeći Delphi metodologiju, od mogućih 81 došli smo do 10 najverovatnijih scenarija budućnosti. Budući trendovi su podeljeni u tri grupe. Prvo, što se tiče globalnog razvoja, došli smo do zaključka da će problemi klimatskih promena ostati velika tema, što će podstaći razvoj zelenih tehnologija i Eco–Friendly usluga. Poslujemo u celom svetu i osećamo odgovornost da ga ostavimo budućim generacijama u dobrom stanju. S obzirom na emisiju štetnih gasova i efekat staklene bašte, DHL je odlučio da koristi obnovljive izvore energije što više u budućnosti. Ekonomski jaz između ljudi na planeti će rasti, što će povećati opasnost od socijalnih konflikata i dovesti do povećanih investicija u bezbednost. Kina će sve više jačati i postati tehnološki lider u svetu. Sve to je značajno za DHL, kako bismo znali gde i u koje delatnosti da investiramo. Drugu grupu trendova čine "novi" potrošači i njihove potrebe. Internet će transformisati očekivanja i ponašanja klijenata, a fokus će biti na brzini i dostupnosti. Usluge i proizvodi će morati da budu Eco– Friendly, a jednostavnost i komfor pri upotrebi najpoželjniji. Ipak, uprkos otuđenju u komunikaciji, razgovor licem u lice ostaće prioritet. Tako se došlo i do nove vizije logističke industrije za koju naučnici i futurolozi smatraju da će postati industrijski trendsetter i da će postaviti nove standarde saradnje u poslovanju. Offshore poslovanje i outsourcing će postati dominantni i stvarati nove mogućnosti, a vrednosni lanac će se proširiti na sve usluge vezane za logistiku. Tako da se na kraju dolazi do zaključka da će se logističke kompanije sve više razvijati kao konsultantske, a njihove komplementarne usluge dobiće dodatnu vrednost.

Kako će se DHL prilagoditi tim promenama?

DHL se već prilagođava u meri u kojoj je to moguće u određenoj zemlji. Mi u nekim državama koristimo sto odsto obnovljive izvore energije, ali u Srbiji to još nije moguće. Kada bismo, na primer, zahtevali od naših dobavljača da uvedu Evro 5 standard, malo ko bi za nas radio. Takođe, bili bismo u velikom problemu ukoliko bismo želeli da uvedemo hibridna vozila. Reno je za potrebe i u saradnji sa DHL-om razvio dva modela električnih vozila, u Parizu imamo mogućnost korišćenja 50.000 priključaka za punjenje naših vozila širom grada. U Holandiji imamo mogućnost da ako uzmemo električno vozilo, dobijemo parking mesto i priključak na dve godine besplatno. Država mora da odigra svoj deo i da nas stimuliše da ulažemo u održivi razvoj. Samim tim ono što mi budemo radili uticaće i da se naši dobavljači ponašaju isto. Na taj način radimo i u svetu. Tražimo da se ljudi i kompanije koje rade za nas ponašaju odgovorno, kao što se i mi ponašamo odgovorno prema svetu u kome živimo i radimo.