Kada sam prognozirao kako će stranke koristiti internet i društvene mreže u ovoj kampanji, napisao sam da će to ličiti na okršaje avijacije u Prvom svetskom ratu, dakle romantično, ali bez većeg uticaja na pobedu. Biće da sam malo preterao. Internet je korišćen i manje od toga, ako izuzmemo svakodnevno i neizbežno komuniciranje koje se više i ne računa.

U ovoj kampanji nismo videli nijednu akciju vrednu pomena, nikakvo posebno umrežavanje, preplitanje aktivnosti, niti kreativnu upotrebu društvenih mreža. Stranke su se zadovoljile time da uglavnom svaka napravi svoj izborni profil na internetu, da se malo tuku oko broja lajkova, što je suštinski nebitno, da neki viđeniji članovi malo tvituju, a oni manje viđeni izigravaju javno mnjenje. Realno, nedovoljno za ozbiljnu analizu.

A nije moralo da bude tako. Krenulo je još pre zvaničnog početka kampanje sa nekoliko stranačkih spotova na Jutjubu, himnom Regiona i hvalospevom Duletu Bajatoviću. Obećavalo je da će kampanja biti duhovita i da su stranke prepoznale internet kao medij gde se mogu sticati neki birači ili širiti uticaj. Onda je krenula kampanja i sve se svelo na prepisivanje maršrute stranačkih lidera, bez ozbiljne interakcije. Aleksandar Vučić izveo je, doduše, deset ljudi na ručak skupivši ih na Fejsbuku, ali to je mogao da uradi i bez društvene mreže.

Zapravo, najjači deo kampanje odvijao se ispod vode. Neke stranke su, a za to vam ne mogu priložiti dokaze već samo indicije, organizovale timove sa zadatkom da pišu komentare po forumima i uopšte nastoje da stavove javnosti na internetu navedu na svoju vodenicu. Neki su to radili sa više stila i znanja, pa se teže prepoznavalo, neki amaterski pa je bilo vidljivo već iz IP adresa sa kojih su komentari stizali u nizovima. Uglavnom, niko pametan se tokom kampanje ne oslanja na komentare "čitalaca" kao na siguran znak građanskog razmišljanja. Ali može da posluži za prepoznavanje kako dišu stranke.

Najveća prednost interneta u politici je što može da vrši direktan uticaj, pod uslovom da pronađete svoje istomišljenike i ubedite ih da vašu ideju šire u svojoj neposrednoj okolini. Za to su društvene mreže dušu dale, ali to bi zahtevalo angažovanje naučnika, pre svega sociologa, psihologa, pa i statističara. Cilj je da se umreže ljudi širom Srbije i sadržaji koje oni proizvode sve u cilju da se broj tih sadržaja poveća i tako dobije inercija i na mreži i van nje. To je ono kada o nekom sadržaju sa interneta svi pričaju, poput akcije Filharmonije u Strahinjića bana. A to je onda baza za nove akcije, korisnici se stalno vraćaju i nove sadržaje šire dalje. Distribucija je besplatna, ali ideje koštaju.

Možda sam nešto propustio, ali nije mi zapala za oko nijedna android ili ajfon aplikacija neke stranke ili kandidata. Ne bih rekao da Srbiji fali ideja kako upotrebiti internet u kampanji, niti ljudi koji bi to znali da urade, uostalom uvek se može dovesti čovek sa strane. Biće da to nije predviđeno budžetima i da treba sačekati naredne izbore.

Na ovima je vrhunac bio to što su na bilbordima dodate internet adrese stranaka, ali ne i Tviter ili Fejsbuk nalozi kandidata. Što bi bila, makar, fora.