"NASA lansira srpski satelit"; "Vojvođanski satelit poleće iz Kazahstana", "Pomoć Ministarstva odbrane mladim naučnicima" – samo su neki od bombastičnih naslova srpskih medija iz marta ove godine. Povod za ove napise bila je, za javnost, zaista nesvakidašnja vest: Stefan Vlajković, mladi naučnik iz Vrnjačke Banje, trenutno na doktorskim studijama u Cirihu, pokrenuo je inicijativu da se u Srbiji izgradi mikro satelit i za to dobio podršku od brojnih relevantnih institucija. "Srpski" satelit bi bio jedan u grupi od 50 mikro satelita koji bi po projektu nazvanom "QB 50" u orbitu poleteli 2015, prevashodno zarad meteoroloških istraživanja.

Ponos što će Srbija napokon dospeti u svemir je rastao: osim preciznih meteoroloških merenja, Vlajković je nalazio i druge moguće koristi od lansiranja ovog minijaturnog satelita, dimenzija 10x10x10 cm. Na svom sajtu o ovom projektu, predviđao je povezivanje sa "naprednim tržištem savremene elektronske i svemirske tehnike", i posledično korišćenje i usvajanje tehnologije nano i mikro satelita. Dalje, projekat bi podstakao i "privlačenje inostranih studenata na naše univerzitete, što će direktno podići rejting naših obrazovnih ustanova". Povrh svega, pomenuta je i mogućnost da automobilski gigant "Mercedes-Benz" iskoristi satelit u razvijanju prototipa "automobila budućnosti". Nije bilo razloga da se sumnja u ove krupne planove – Stefan je pohađao doktorske studije na elitnom ETH fakultetu u Cirihu (Švajcarski savezni institut za tehnologiju), a krajem 2011. je dobio stipendiju Republičkog fonda za mlade talente, dodeljenu najuspešnijim studentima koji školovanje nastavljaju u inostranstvu.

IMA ŠTA DA SE VIDI: "Vreme" do zatvaranja broja nije uspelo da stupi u kontakt sa Stefanom Vlajkovićem, te će sledeća priča biti ponešto jednostrana. Možda Srbija i napravi satelit koji će se vinuti na nekoliko stotina kilometara od Zemlje, no, po svemu sudeći, taj projekat će proći bez Vlajkovićevog učešća. U petak 20. aprila, Fizički fakultet u Beogradu je podneo krivičnu prijavu protiv svog nekadašnjeg studenta Vlajkovića zbog lažiranja dokumenta o položenim ispitima. Pomenuti dokument na engleskom jeziku sugeriše da je Stefan položio 25 ispita na Fizičkom fakultetu sa svim desetkama, a pomogao mu je i da upiše doktorat u Švajcarskoj i dobije stipendiju Fonda od oko sedam hiljada evra. Odjednom je srpska svemirska priča postala mnogo prizemnija – kako je bilo moguće da student koji po zvaničnoj evidenciji Fizičkog fakulteta ima sedam položenih ispita (opet, sa svim desetkama), koji je napustio školovanje pre više godina i praktično izgubio status studenta, iznebuha upisuje doktorske studije u Švajcarskoj i dobija republičku stipendiju?

U nedostatku druge strane, neophodno je veoma pažljivo baratanje činjenicama, a one kažu sledeće: dr Ivan Dojčinović, prodekan za nastavu na Fizičkom fakultetu, koji je i podneo prijavu protiv Vlajkovića, kaže da ga je njegov bivši student posetio pre oko godinu dana (april 2011).

"On je prošle godine bio kod mene", kaže Dojčinović za "Vreme", "i tada doneo neke potpisane papire sa opisom predmeta za koje je tvrdio da ih je položio u Cirihu. Znajući da je reč o ETH-u, pogledao sam te ispite i rekao mu ‘Stefane, ovo je sve fenomenalno, ali meni treba sertifikat, zvaničan dokument sa spiskom ispita; ako su ovo ti ispiti, naravno da će sve biti priznato i kod nas’. Naravno, nikad se više nije pojavio".

Šta se dalje dešavalo? U decembru je usledila dodela stipendija Fonda za mlade talente – na proslavi je Stefan Vlajković održao emotivan govor, u kome se zahvalio "na prilici da dostojno reprezentuje svoju zemlju". Kraj govora je obeležio buran aplauz, ali i uzvik "Svaka čast!", koji se oteo Snežani Samardžić-Marković, ministarki za omladinu i sport, koja je stajala iza laureata. Potom su u martu mediji oberučke prihvatili priču o satelitima, NASA i srpskom svemirskom programu, a na Fizičkom fakultetu je, kako kaže Ivan Dojčinović, počelo da se "šuška":

"Naši studenti koji su bili na dodeli stipendija, Stefanova generacija ili nešto mlađi, skrenuli su mi pažnju da se sumnja da je on na doktoratu bez završenog fakulteta. Oni ga znaju, on je takav oduvek bio, agilan, pokreće inicijative, ima ideje, ali sa dozom neozbiljnosti i potrebe za ličnom promocijom. Ja sam potvrdio da nije završio fakultet i da je dao veoma malo ispita. Meni je bilo bitno da fakultet nije umešan ni na koji način, jer, lako je moglo da se desi da je Stefan stvarno dao tu razliku u ispitima u Švajcarskoj, i onda ne bi bilo nikakvih problema. Tada sam uputio zvaničan dopis Fondu za mlade talente, oni su mi dali dokumentaciju na uvid, pogledali smo, i imalo je šta da se vidi", kaže Dojčinović.

"Vreme" je imalo uvid u sporan dokument Vlajkovićeve prijave za stipendiju: za razliku od sedam zvaničnih, dokument koji je Vlajković priložio Fondu za mlade talente nabraja 25 položenih ispita sa svim desetkama (od kojih su "Meteorologija" i "Teorija elementarnih čestica" sa različitih smerova); na dnu je prodekan Dojčinović potpisan kao dekan, i "udaren" je pečat Fizičkog fakulteta. Međutim, upravo potpis i pečat rečito govore da sa dokumentom nešto nije u redu: dr Dojčinović se potpisuje prezimenom, srednjim slovom i imenom; na dokumentu stoji potpisano prezime, srednje slovo i pola ćiriličnog slova ‘I’ – "Ovako se niko živ ne bi potpisao. Tu je verovatno bio neki pečat, i on je samo uzeo onoliko koliko mu je odgovaralo. Kada se malo bolje zagleda, vidi se da je potpis kopiran sa nekog dokumenta", primećuje Dojčinović. Najzad, i pečat ne valja: jeste pečat Fizičkog fakulteta, ali "neki praistorijski", kako kaže prodekan za nastavu, uzimajući u obzir da je fakultet zamenio svoj pečat pre nekoliko godina.

"NA OKO KOMLETNO…": "Ovo čak nije ni falsifikat, već dečja igra, toliko je neozbiljno urađeno. On je stavio u tekst ono što mu je odgovaralo, onda iz Fotošopa ubacio dve sličice, odštampao u boji i to je to. Samo je trebalo da dokument vidi neko odgovorno lice i da se na ovo reaguje. Naša ministarstva generalno pate od zaobilaženja institucija – postoje univerziteti, odgovarajući fakulteti, i umesto da ih konsultuju i uključe kao najrelevantnije organe, oni njima rade iza leđa. Zar je bio problem da Fond mene, kao odgovorno lice, nazove i upita da li je sve korektno? Oni su dobili dokumentaciju, i na osnovu nje dodelili stipendiju, i sad je problem kako je to prošlo. Pa, prošlo je, i to na engleskom. Postavlja se pitanje što su uopšte primili dokument na engleskom u zemlji Srbiji, ali i to je priča za sebe", zaključuje Ivan Dojčinović.

Stefanovo ime se zbilja nalazi na sajtu švajcarskog ETH-a, kao istraživača u Laboratoriji za fizičku hemiju. Prema propisima ETH-a, pravo na prijavu za doktorske studije, između ostalog, imaju i osobe sa univerzitetskom diplomom jednakom master diplomi ETH-a, u pogledu sadržaja, obima i značaja gradiva. Nije daleko od pameti da je pomenuti dokument na engleskom bio od velikog značaja za upis Vlajkovića na doktorske studije u školskoj 2011/2012, ali to tek treba istragom da se utvrdi. I u Fondu za mlade talente ne žele da previše zalaze u detalje, jer, kažu, sada je slučaj u rukama policije i tužilaštva. Ipak, za "Vreme" Miloš Radosavljević iz Fonda tvrdi da je Vlajković "imao na oko kompletnu dokumentaciju", da je sporni papir imao "sve elemente originalnog dokumenta – pečat fakulteta i potpis", te da bi dalji pregled zahtevao "veštake koji bi razmatrali da li je pečat važeći ili nije". Radosavljević dodaje i da svu dokumentaciju pregledaju stručna komisija i Radna grupa Fonda i da je u dosadašnjoj praksi, od 8500 stipendista Fonda ovo bio prvi slučaj falsifikovanja. Na pitanje zbog čega se ne uvede rutinska kontrola kandidata u saradnji sa matičnim fakultetom, Radosavljević odgovara: "Do sada nije bilo takve vrste provera, jer su kandidati bili obavezni da dostave ili originalne dokumente, ili u sudu overene kopije diplome, pošto za njih ne tražimo original. To je sa stanovišta državnog organa bilo dovoljno – da neko ima original, ili overenu fotokopiju."

Pokazaće se da li će ovaj novi neuspešni "slučaj satelit" makar poboljšati saradnju između državnih institucija. No, i jedan drugi državni organ ima minimalne zahteve. Dragan Šutanovac, ministar odbrane, bio je jedan od onih koji su se "zagrejali" za priču o srpskom satelitu, makar i minijaturnom. Na svom Tviter nalogu (@SutanovacDragan), na pitanje da prokomentariše skandal koji se desio, ministar odgovara: "Videćemo šta je skandal, i da li je priča o satelitu istinita. Mi smo zainteresovani za projekat, a ne za diplomu naučnika."