U jeku izborne kampanje, predizborna obećanja pljušte sa svih strana, odnose se na razne oblasti života, od agrarnog budžeta do ljudskih prava. Međutim, jedna stvar izostaje: o promeni Ustava ne govori niko. Fond za otvoreno društvo i agencija Ipsos Stratedžik marketing objavili su nedavno istraživanje upravo na temu postojećeg Ustava i pitanja zašto on mora biti promenjen. Istraživači su krenuli upravo od neobične činjenice da o promeni Ustava ne govori niko, iako je ona neophodan uslov za većinu obećanja koja političke partije daju otkako su raspisani izbori. Skenirajući stanje stvari, autori istraživanja polaze od toga da je bez promene Ustava nemoguće bitno povećanje investicija i ubrzani razvoj malih i srednjih preduzeća, kao što nije moguć ni razvoj regiona dok oni ustavnim promenama još nisu ni uspostavljeni. Bez jačanja institucionalne nezavisnosti antikorupcijskih tela malo je verovatna i efikasna borba protiv korupcije i kontrola vlasti. Bez jakog nezavisnog sudstva i Poverenika za zaštitu od diskriminacije koji bi bio uspostavljen kao ustavna kategorija, nije moguće smisleno govoriti o jednakom pristupu ljudskim pravima i njihovoj efikasnoj zaštiti. Sve ovo vodi ka zaključku da je promena Ustava neophodna, ali o njoj niko ne govori niti je ona tema ovih izbora. Razlozi zašto je tako još su maglovitiji ako se ima u vidu da svega 10 odsto građana i pet odsto pripadnika političke elite koji su obuhvaćeni ovim istraživanjem smatra da Ustav ne treba menjati. Aktuelni Ustav Srbije donet je 2006. godine, za manje od tri meseca. Dogovoren je između šefova političkih stranaka, a usvojen na dvodnevnom referendumu, bez javne rasprave. Šest godina kasnije, čak tri četvrtine građana i političara smatraju da je tadašnja procedura donošenja Ustava bila manjkava.

Uzorak na kom je rađeno istraživanje Fonda za otvoreno društvo i agencije Ipsos Stratedžik marketing obuhvata dve ciljne grupe: građane Srbije starije od 18 godina i pripadnike elita koje čine politička i intelektualna elita i predstavnici civilnog društva. Uzorak građana obuhvatio je 1056 ispitanika iz 67 opština, odnosno 127 gradskih, prigradskih i seoskih mesnih zajednica u Srbiji. Sagovornici iz redova elita dolaze iz tri velike grupe: stranačka politička elita, elite nacionalnih manjina iz saveta nacionalnih manjina i intelektualna elita koju čine predstavnici medija, univerziteta i akademija nauka i umetnosti. Istraživači su vodili računa da predstavnici elita budu što više pozicionirani u okviru svojih organizacija, tako da uzorak obuhvata lidere političkih partija, predsednike i potpredsednike saveta nacionalnih manjina, direktore nevladinih organizacija, poglavare verskih organizacija, rektore univerziteta i ugledne profesore, direktore i glavne i odgovorne urednike medija i društveno angažovane javne ličnosti. Istraživanje je rađeno metodom intervjua lice u lice, uz korišćenje upitnika koji je podeljen u četiri celine: stavovi prema Ustavu, stavovi prema proceduri usvajanja ustava 2006. godine, stavovi o promeni Ustava i stavovi prema odredbama Ustava (preambula, državnost, političko uređenje, teritorijalno uređenje, ljudska prava, ekonomsko uređenje).

OPŠTI UTISAK: Na skali ocena od 1 do 5, kao u školi, Ustav Srbije dobio je prosečnu ocenu 2,8. Samo deset odsto građana i četiri odsto pripadnika elite smatra da Ustav ne treba menjati. Zanimljivo je da je Ustav najvišu ocenu dobio od pripadnika političke elite, koja mu daje prosečnu ocenu 3, dok je intelektualna elita dala 2,8. Ustav su najniže ocenili predstavnici društvene elite, dali su mu prosečnu ocenu 2,6. Samo jedna politička stranka ocenila je Ustav peticom, dok je jedinicu dalo osam organizacija (dve stranke, tri nevladine organizacije i dva predstavnika univerziteta).

Kada je reč o tekovinama Ustava, većina ispitanika misli da je donošenje novog Ustava promenilo tek ponešto u Srbiji. Kada je reč o promenama koje je doneo Ustav, sagovornici više govore o promenama unutar samog Ustava (u odnosu na prethodni) nego o efektima ovog dokumenta na život u Srbiji. Kao konkretne promene najčešće se navode ljudska prava kao pozitivna promena i Preambula, koju većina ispitanika karakteriše kao negativnu uz obrazloženje da koči rešavanje odnosa sa Kosovom. Ipak, većina ispitanika, 72 odsto, smatra da Ustav sadrži odredbe koje će biti trajne tekovine Srbije u pravnom i političkom smislu, ali najveći broj govori o samo jednoj tekovini – ljudskim pravima. Većina predstavnika elite smatra da je Ustav dodatno učvrstio neke društvene vrednosti, međutim, one vrednosti koje ispitanici navode malobrojne su i među ispitanicima nema saglasnosti, osim u slučaju ljudskih prava.

Autori istraživanja napominju da su ispitanici bili znatno produktivniji kada su govorili o vrednostima koje je ustavotvorac propustio da učvrsti. Tu se u odgovorima najčešće vraćaju na problem deklarativnosti Ustava i na to što u njemu nema garancija za vrednosti koje sadrži. Kada je reč o drugim vrednostima koje nisu dovoljno učvršćene, ispitanici navode: pravo na privatnost, ravnopravnost verskih zajednica, prava manjina (naročito seksualnih), dečja i porodična prava, ravnopravnost polova. Nisu retke ni primedbe na nezavisnost sudstva, decentralizaciju, usklađenost sa evropskim zakonodavstvom, opredeljenost za Evropsku uniju i primedbe na definisanje Srbije kao države srpskog naroda i drugih građana.

Činjenica da se vrednosti definisane Ustavom krše u praksi, po mišljenju ispitanika, govori o tome da Ustav ne daje garancije za njih. U svojim komentarima, ispitanici često navode da je Ustav dvosmislen, te se može različito tumačiti, i da su zakoni često neusklađeni sa njim. Jedna od čestih primedbi je i nedostatak jasno definisanih sankcija za nepoštovanje Ustava. Ogromna većina pripadnika elite (78 odsto) smatra da listu vrednosti koju navodi prvi član Ustava treba proširiti tako da sadrži održivi razvoj i socijalnu inkluziju.

PROCEDURA: Pet godina nakon usvajanja Ustava, u oktobru 2011, kada su rađeni intervjui sa ispitanicima, svega 39 odsto građana izjavilo je da bi ponovo glasali za njegovo usvajanje. Više od polovine građana, njih 54 odsto, i 59 odsto predstavnika elite smatra da su neodržavanje javne rasprave o nacrtu i činjenica da je referendum o Ustavu trajao dva dana – ozbiljne povrede procedure koje dovode u pitanje volju naroda. Unutar elita, međutim, istraživanje pokazuje drastične razlike u stavovima u vezi sa procedurom donošenja Ustava. Dok svega 38 odsto političara smatra da je procedura povređena, u okviru intelektualne elite to mišljenje zastupa 81 odsto njenih predstavnika, dok su pripadnici društvene elite u sredini, sa 64 odsto onih koji misle da procedura nije bila valjana.

Objašnjavajući razloge zbog kojih je Ustav donet na brzinu, ispitanici najčešće navode četiri razloga: uvođenje Preambule, to jest političke okolnosti u vezi sa Kosovom, dogovor između Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije da se mandat Vojislava Koštunice završi donošenjem Ustava a za uzvrat raspišu prevremeni izbori, konačno razilaženje sa režimom Slobodana Miloševića i pritisak EU i međunarodne zajednice.

PROMENA: Svega deset odsto građana i četiri odsto pripadnika elite smatra da Ustavu nisu potrebne nikakve promene. Većina predstavnika elite, njih 67 odsto, smatra da ustavne promene treba da budu sprovedene onako kako to predviđa važeći Ustav, dok 45 odsto građana misli da promene treba da sprovede posebna skupština koju bi izabrao narod. Gotovo čitava elita, odnosno 91 procenat, i 43 odsto građana smatraju da je bez javne rasprave svaka promena Ustava neozbiljna.

ODREDBE: Svega 11 odsto ispitanih građana Preambulu Ustava vezuje za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije, dok 88 odsto uopšte ne zna po čemu je ona značajna. Kao vrlo lošu ili lošu Preambulu ocenjuje 61 odsto pripadnika elite, dok je na skali od 1 do 5 ona od političke elite ocenjena prosečnom ocenom 2,7, a intelektualna i društvena elita daju joj 1,8, odnosno 1,7. Nijedan predstavnik nacionalnih saveta, nevladinih organizacija, verskih zajednica i univerziteta nije Preambuli dao najvišu ocenu – najviša ocena koju su joj davali predstavnici ovih organizacija bila je 3.

Kada je reč o Kosovu, u pogledu značaja Ustava za ovo pitanje, između elita i građana postoji saglasnost: većina smatra da Ustav nije imao nikakav učinak na sprečavanje proglašenja kosovske nezavisnosti, dok 41 odsto građana i 49 odsto elite smatra da je Ustav potpuno nevažan za današnji status i dalju sudbinu Kosova. U komentarima na Preambulu, najveći broj predstavnika elite rekao je da ona može imati uticaj samo na unutrašnje prilike u Srbiji, ali ne i na međunarodne odnose. Da Preambula više ne bi trebalo da bude sastavni deo Ustava, smatra 76 odsto pripadnika elite i 40 odsto građana.

EVROPSKA UNIJA, TITO, MILOŠEVIĆ: Za većinu predstavnika elite, oko 70 odsto, isticanje evropskog opredeljenja u Preambuli je nepotrebno. Po njihovom mišljenju, Ustav kao pravni akt treba da ima trajan karakter, pa ciljeve koji su podložni promenama ne treba unositi u njega. Za oko 73 odsto pripadnika elite u Ustav nije potrebno unositi ni određenje prema prethodnim režimima (Titovom i Miloševićevom), dok su građani podeljeniji po tom pitanju (38 odsto za i 34 odsto protiv). Gledano pojedinačno, ustavno određivanje po ovom pitanju najviše podržavaju predstavnici nacionalnih saveta, nacionalnih stručnih saveta i nezavisnih tela i predstavnici verskih zajednica. Protivnici ove mogućnosti u svojim komentarima najčešće su navodili da to pitanje nije ustavna, već istorijska materija.

DRŽAVNOST: Većina predstavnika elite (59 odsto) smatra da bi bilo bolje da je Srbija u Ustavu definisana kao država svih građana koji u njoj žive, dok se 28 odsto slaže sa postojećom definicijom ("Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive"). Velika većina predstavnika elite se slaže sa stavom da nije dobro što je određivanje grba i zastave prepušteno zakonodavcu, već da su sva državna obeležja morala biti određena Ustavom. Oko 70 odsto građana zna da na grbu Srbije postoji kruna, dok pravi raspored boja na srpskoj trobojci zna nešto manje od polovine. Na skali školskih ocena (od 1 do 5), predstavnici elite su zastavu ocenili prosečnom ocenom 3,5, himnu prosečnom ocenom 3,2, a grb 3,1. Svi simboli Srbije su lošije ocenjeni od strane elite, nego od strane građana koji su zastavu ocenili prosečnom ocenom 4,3, a grb i himnu prosečnom ocenom 4,1.

Dok većina građana (67 odsto) smatra da na grbu ništa ne bi trebalo menjati, predstavnici elite nisu saglasni u mišljenju: 30 odsto ništa ne bi menjalo na grbu, 37 odsto bi promenilo samo delove, a 24 odsto smatra da grb treba potpuno promeniti. Većina predstavnika elite (55 odsto) smatra da na grbu Srbije ne bi trebalo da stoji kruna. Samo 23 odsto građana i 19 odsto predstavnika elite dalo bi prednost grbu sa četiri ocila nad postojećim grbom. Tek svaki peti građanin, a većina predstavnika elite smatra da bi himnu trebalo menjati, bilo potpuno, ili bar neke delove. Među predstavnicima elite nema saglasnosti o tome šta simbolizuju himna, zastava i grb Srbije. Najčešće mišljenje, gotovo polovine, je da himna, zastava i grb simbolizuju zapravo sve: i srpsku državu i građane Srbije i srpski narod (istoriju, tradiciju…). Većina predstavnika elite, 74 odsto, slaže se (delimično ili u potpunosti) sa stavom da postojeće ustavno određenje supremacije međunarodnog prava izaziva sumnju da bi se Srbija povinovala međunarodnim zakonskim aktima, što bi moglo da bude direktna prepreka članstvu Srbije u EU.

POLITIČKO UREĐENJE: Većina predstavnika elite (83 odsto) i većina građana (60 odsto) smatra da bi u Ustavu trebalo promeniti odredbu o poslaničkim mandatima i omogućiti poslanicima da sami raspolažu svojim mandatima. Prema mišljenju 77 odsto građana i 71 odsto predstavnika elite trebalo bi smanjiti broj poslanika u Narodnoj skupštini. Samo 18 odsto predstavnika elite slaže se da u Srbiji postoji jasna podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku.

Velika većina predstavnika elite se slaže da bi nezavisnost sudstva trebalo da bude jače garantovana Ustavom. Većina građana, 58 odsto, smatra da je sudstvo u Srbiji potpuno politizovano, a čak 73 odsto da su na reizbor sudija 2009. godine uticale stranke i političari, čime je dovedena u pitanje Ustavom garantovana nezavisnost sudstva. Samo 26 odsto građana smatra da je sudstvo danas nezavisnije nego što je bilo u vreme komunizma, a 27 odsto da je nezavisnije nego u vreme Miloševićevog režima. Polovina građana i 72 odsto elite misli da bi izbor sudija trebalo da bude prepušten posebnom telu sastavljenom samo od predstavnika struke. Nešto manje od polovine građana Srbije (48 odsto) zna za postojanje samostalnih državnih organa, ali ne zna da su njihova uloga i nezavisnost propisane Ustavom. Više od trećine građana (36 odsto) uopšte ne zna da postoje nezavisni državni organi.

TERITORIJALNO UREĐENJE: Građani (74 odsto) i elita (67 odsto) saglasni su da se Ustav previše bavi teritorijalnim integritetom, a premalo ravnomernošću teritorijalnog razvoja. Većina predstavnika elite, 82 odsto, smatra da bi Ustav trebao da sadrži više odredbi vezanih za decentralizaciju. Većina predstavnika elite smatra da bi decentralizacija omogućila da građani više učestvuju u donošenju odluka (82 odsto), pospešila ravnomerniji teritorijalni ekonomski razvoj (81 odsto) i obezbedila veću odgovornost vršenja vlasti (82 odsto). U pogledu ustavnog položaja Vojvodine, najzastupljenije mišljenje i građana (43 odsto) i elite (40 odsto) jeste da Vojvodina ima opitimalnu autonomiju.

LJUDSKA PRAVA: Katalog ljudskih prava u Ustavu ocenjen je prosečnom ocenom 3,9 od strane pripadnika elite, ali oni takođe smatraju i da u Ustavu postoje ljudska prava koja su loše regulisana. Velika većina građana, 72 odsto, ne zna ništa o ljudskim pravima koje garantuje Ustav (7 odsto misli da u Ustavu i ne postoji deo posvećen ljudskim pravima, 27 odsto ne zna da li postoji ili ne postoji, a 38 odsto zna da postoji, ali ne zna ništa više od toga). Elita je svesna da su građani Srbije veoma malo, ako uopšte, upoznati sa ljudskim pravima. Većina građana (73 odsto) smatra da je veoma važno da budu upoznati sa ljudskim pravima garantovanim Ustavom, kako bi znali koja prava imaju i kako da ih zaštite. Tek svaki peti građanin smatra da se danas u Srbiji poštuju ljudska prava (17 odsto da se poštuju uglavnom, a samo 3 odsto da se poštuju u potpunosti). Među građanima i elitom postoji saglasnost da je država najodgovornija što građani nisu bolje upoznati sa ljudskim pravima koje garantuje Ustav, jer građane ne informiše dovoljno. Ovo mišljenje deli 52 odsto građana i 53 odsto predstavnika elite.

EKONOMSKO UREĐENJE: Između predstavnika elite i građana postoji saglasnost da Ustav treba da garantuje slobodnu konkurenciju i borbu protiv monopola. Ovo mišljenje deli 70 odsto predstavnika elite i 53 odsto građana. Predstavnici elite slažu se da je pitanje slobodne konkurencije i borbe protiv monopola u ovom momentu ključno pitanje za pokretanje i razvoj privrede Srbije, a razlike u stavovima tiču se samo pitanja da li je to stvar Ustava, ili zakonske regulative. Većina predstavnika elite, 74 odsto, smatra da Ustav ne garantuje u potpunosti socijalna i ekonomska prava građana, a 69 odsto njih slaže se da Ustav treba da dâ čvršće garancije ovim pravima. Predstavnici elite podeljeni su u mišljenju da li postoji razlika između državne i javne svojine, ali nešto veći deo (50 odsto) ipak smatra da razlika ne postoji. Oni koji smatraju da razlika postoji, objašnjenja najčešće zasnivaju na ideji kontrole nad svojinom, odnosno slobode raspolaganja svojinom: državna svojina je pod direktnom kontrolom države, ima titulara i država može da je otuđi (proda, pretvori u privatnu), dok se javna svojina ne može otuđiti (prodavati, privatizovati), jer nema titulara – nije ničije vlasništvo, već javno dobro. Sagovornici koji zastupaju ovakvo mišljenje često ističu da država ne poštuje javnu svojinu, da je tu svojinu prisvojila i o njoj odlučuje u ime građana, pa iako razlika između državne i javne svojine veoma jasno postoji, ona se u praksi ne poštuje.

Aktuelni Ustav Srbije donet je 2006. godine, za manje od tri meseca. Dogovoren je između šefova političkih stranaka, a usvojen na dvodnevnom referendumu, bez javne rasprave. Šest godina kasnije, čak tri četvrtine građana i političara smatraju da je tadašnja procedura donošenja Ustava bila manjkava.