Za "Vreme" iz Skoplja

Produženi vikend zbog najvećeg praznika pravoslavnih vernika Makedonija je provela u šoku posle petostrukog ubistva kod sela Smiljkovci u blizini Skoplja. Javnost je bombardovana izveštajima, spekulacijama i senzacionalističkim "analizama" domaćih i stranih medija, rasprava se povela i na društvenim mrežama. Ali svi zajedno zasada nisu odgovorili na najvažnije pitanje: Zašto? Nevericu da je ovakva likvidacija uopšte moguća u Makedoniji, zamenile su dileme da li se iza grozomornog ubistva krije "običan" kriminal, ili su motivi ubica međuetničke prirode. Početna uzdržana reakcija državnih organa i škrte informacije, što je uobičajeno kako istraga ne bi bila ugrožena, ostavile su prostor za mnogobrojne manipulacije makedonskim javnim mnjenjem. Tome je doprinelo i interesovanje za ovaj slučaj u čitavom regionu, kao i način na koji su pojedini strani mediji "pokrivali" ubistva.

Pozivu na miran protest zbog ubistava i podršku porodicama žrtava na društvenim mrežama odazvalo se i nekoliko stotina mladih ljudi, uglavnom tinejdžera i pripadnika navijačkih grupa. Oni su se na uskršnji ponedeljak oko 17 časova okupili pred zgradom Vlade Makedonije u Skoplju. Ubrzo su počeli da skandiraju uvredljive parole na račun Albanaca i kamenicama gađaju kordon specijalaca i zgradu Vlade. Polupana su stakla na obližnjim objektima, oštećeno je jedno policijsko vozilo.

SUKOB SA POLICIJOM: Pošto demonstrantima nije bilo dozvoljeno da produže prema Bit pazaru, gde je mogućnost eskalacije međuetničkog sukoba znatno veća, a policijske snage su preventivno bile raspoređene i u skopskoj Staroj čaršiji i u blizini Skenderbegovog spomenika, gde prevashodno žive Albanci, mladi demonstranti su krenuli ka centru grada i ka zgradi parlamenta, gde su se pod pritiskom policijskih snaga podelili na manje grupe. Na njihovom pohodu su od kamenica nastradali bilbordi, bilo je i povređenih policajaca, napada na građane, a pogođen je i snimatelj jedne skopske televizije.

Na licu mesta je, prema medijskim izveštajima, bilo oko 500 specijalaca, privedeno je dvadesetak osoba, među kojima je bilo i maloletnika, a policija je saopštila da traga za ostalim počiniteljima zbog narušavanja javnog reda i mira. Daleko opasnije od kamenica bile su, međutim, parole o etnički "čistoj Makedoniji", pretnje smrću i uvredljive parole upućene albanskim sugrađanima. Jedna od najstarijih i najorganizovanijih navijačkih grupa, "Komiti", ogradila se saopštenjem od incidenata, tvrdeći da su njeni članovi samo istakli jednu parolu i odali poštu ubijenima – paljenjem sveća ispred zgrade Vlade, posle čega su se razišli. Iako je eskalacija uličnog nasilja za sada je izbegnuta, nema informacija o tome ko je podstakao tinejdžere na nerede, mnoga pitanja ostala su otvorena, a strah je i dalje prisutan u javnosti.

PETAK 13: Sve je počelo uoči uskršnjih praznika. U noći između četvrtka i petka elektronski mediji su objavili da su pored Smiljkovskog (Železarskog) jezera, u širem predgrađu makedonske prestonice, pronađena tela žrtava petostrukog ubistva, kakvo Makedonija ne pamti. Na Veliki petak eksplodirale su informacije da su ubijeni ribolovac Borče Stefkovski (45) iz sela Creševo i četiri mladića uzrasta od 18 do 21 godine iz skopskih naselja Radišani i Butel: maturant Aleksandar Nacevski, Filip Slavkovski, Cvetančo Acevski i student Kire Tričkovski. Uviđaj je vršen cele noći, tela su prenesena na Institut za sudsku medicinu, a makedonski MUP je angažovao sve svoje raspoložive snage da bi se ubrzala istraga, jer se pretpostavljalo da bi, i pored nedostataka bilo kakvih dokaza o motivima i identitetu počinilaca, spekulacije i manipulacije oko etničke pripadnosti ubica mogle razorno da deluju na krhki međuetnički balans u zemlji i da lako može doći do osvetničkih akcija i novog nasilja.

Odmah su reagovali maltene svi domaći politički faktori koji su pozivali na uzdržanost i trezvenost, apelujući da i kod Makedonaca i kod Albanaca nadvlada razum. Slične su bile i poruke predstavnika međunarodne zajednice koji su, posebno posle 2001, nezaobilazan deo makedonskog političkog folklora. Čelnik delegacije EU, ambasador Aivo Orav, koji je prema izveštajima medija bio u stalnom kontaktu sa makedonskim vlastima, uz saučešće porodicama ubijenih pozivao je na uzdržanost; predsedavajući OEBS-a Imon Gilmor pozdravio je brzu akciju vlasti i pridružio se apelima da "građani ostanu uzdržani u pogledu bilo kakvih akcija koje mogu povećati tenzije među zajednicama". Posle prve izjave ambasade SAD u kojoj se od građana Makedonije traži strpljenje dok se ne otkriju činjenice o ubistvima, ambasador Pol Volers je razgovarao s Alijem Ahmetijem, liderom albanske partije DUI koja je deo vladajuće koalicije, posle čega su zajednički istakli da je "važno da makedonske institucije aktivno rešavaju nastalu situaciju".

DOLIVANJE ULJA I ŠTURE INFORMACIJE: Međutim, iako su i stranci pozivali na uzdržanost, iako je i makedonska organizacija "Forum za bezbednost" zahtevala da se izbegavaju "šarlatanska tumačenja tragedije", bilo je i drugačijih tonova. I pored toga što se još ne zna da li su ubistva imala bilo kakvo međuetničko naličje, slovenačka poslanica u Evropskom parlamentu Tanja Fajon je u jednoj od prvih reakcija, osudivši grozomorno ubistvo, odmah "birokratski" potencirala da su "ovakva ubistva i etnički konflikti neprihvatljivi i protiv su evropskih vrednosti, koje se zasnivaju na poštovanju demokratije, vladavini prava i poštovanju manjina. Ohridski sporazum je od vitalnog značaja za Makedonce na putu ka EU. Svako dalje etničko nasilje ozbiljno bi ugrozilo taj put i slobodu kretanja koju građani Makedonije i Albanije uživaju posle ukidanja viza za putovanje u zemlje Šengenskog ugovora."

Možda je i zato, da bi se izbegla "slobodna tumačenja" motiva zločina, ministarka unutrašnjih poslova Gorana Jankulovska, koju su u prošlosti često kritikovali politički protivnici i pojedini mediji tražeći njenu ostavku, morala da preuzme nezahvalnu ulogu da nestrpljivoj javnosti saopštava podatke o toku istrage i da apeluje da se svi uzdržavaju od spekulacija koje samo mogu da ometaju istragu. Prema njenim rečima, formiran je operativni štab za istragu, ispitano je stotinak osoba, a MUP je zatražio pomoć i od građana, eventualnih svedoka i službi bezbednosti susednih zemalja.

Prema policijskim informacijama i na osnovu prvih rezultata sudske medicine, na žrtve je pucano sa tri strane, iz tri vrste oružja, što upućuje na trojicu ubica koji su koristili oružje velikog kalibra. Prema nalazima obdukcije, žrtve su ubijene hicima ispaljenim iz neposredne blizine u glavu i gornje delove tela. Ministarka je istakla napredak u istrazi i rekla da je izvršeno profiliranje mogućih izvršilaca, ali su njihov identitet i motivi i dalje – tajna. Na novinarsko pitanje da li su počinioci profesionalci ili amateri, ministarka je odgovorila da je "najveći broj ispucanih metaka pogodio cilj". Policija nije potvrdila informaciju srpske Prve televizije da navodno postoji svedok ubistava čiji se identitet čuva u najstrožoj tajnosti, ali je potvrđeno da je pronađen crveni automobil marke opel, kojim su se ubice najverovatnije odvezle sa mesta zločina. Automobil koji je uvezen iz inostranstva imao je registarske tablice skinute sa drugog automobila, pa policija istražuje kome su ih njihovi raniji vlasnici prodali, a u igri su još uvek različiti scenariji po pitanju motiva hladnokrvnog ubistva.

ŠTA KAŽU POLITIČARI: I dok je Jankulovska staloženim nastupima smirivala javnost, u delu medija su se pojavile kritike na račun premijera Nikole Gruevskog zbog njegovog dvodnevnog ćutanja u vreme kada je, na primer, srpski ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić uputio poruku makedonskoj vladi i građanima Makedonije. Ipak, u izjavi datoj na Uskrs, Gruevski je rekao da je događaj pogodio sve građane, ali da svi moraju da ostanu staloženi: "Želim da poručim počiniocima ovog događaja da će kad-tad da ih stigne kazna – i od zakona i od boga, ako uopšte razumeju šta to znači." Posle toga je reagovao i makedonski predsednik Đorge Ivanov, koji je izrazio saučešće porodicama ubijenih i izrazio uverenje da će ubice biti pronađene i kažnjene, a na noćnoj službi uoči Uskrsa, poglavar Makedonske pravoslavne crkve arhiepiskop Stefan je izjavio da "makedonski narod mora da dozna ko i zašto puca u njegovu omladinu i budućnost… Pa, kome su i koliko zgrešili, ako su zgrešili, a i šta su toliko mogli da zgreše da bi ovako krvnički bili pokošeni?"

Povodom svirepog ubistva sledile su i reakcije iz regiona. Potpredsednik delegacije EP za jugoistočnu Evropu Jelko Kacin je u pismenoj izjavi osudio ubistvo i istakao da nijedna etnička zajednica nema veze sa zlodelom, već da ubice imaju ime i prezime. Prema njemu, moraju se utvrditi krivci za zločin da bi se izbegla atmosfera nesigurnosti: "Makedonski lideri i državni organi moraju da učine sve, ne bi li se sprečilo izbijanje etničkih sukoba." I kosovski premijer Hašim Tači je u telegramu saučešća rekao da veruje da će "bez obzira na ozbiljnost događaja biti sačuvana pozitivna međuetnička klima u Makedoniji… Vlada Kosova izražava uverenje da će makedonske institucije moći da kontrolišu ovu situaciju u korist održavanja transnacionalnih odnosa i promovisanja pravde i istine". A srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je, uz konstataciju da su ova ubistva unutrašnja stvar Makedonije, ipak istakao da takvi slučajevi mogu da ugroze stabilnost čitavog regiona: "Jedan takav incident na Balkanu lako može da se proširi u nešto mnogo ozbiljnije."

ETNIČKI SUKOBI: Posebno je interesantan način na koji su strani mediji preneli vest o zločinu. Rojters je odmah posle nemilog događaja objavio da "tajming ubistava može da dolije ulje na vatru tenzija u etnički nestabilnoj zemlji", podsećajući na međuetničke tuče u martu između mladih Albanaca i Makedonaca na ulicama Skoplja i u autobusima gradskog prevoza, ali i na 2001, kada su prema agencijskom tekstu "izbili sukobi između vladinih bezbednosnih snaga i etničkih albanskih boraca, sve do onog momenta dok ih zapadna diplomatija nije izvukla sa ruba građanskog rata".

Objavljujući storiju o ubistvima i reakcijama, "Njujork tajms" iz pera svog dopisnika iz Bugarske ističe da bez obzira na nepostojanje dokaza da ubistva imaju međuetnički predznak, rastu tenzije između Makedonaca i Albanaca. Dopisnik ovog lista iz Sofije takođe podseća i na februarsko dvostruko ubistvo u Gostivaru, kada je policajac koji nije bio na dužnosti ubio dva Albanca, dodajući da su ta ubistva izazvala višednevne demonstracije i tuče između mladih Makedonaca i Albanaca u kojima su korištene šipke, štapovi i noževi.

Pored stranih medija, i makedonski građani hladnijih glava (Makedonci ili Albanci, svejedno) strahuju da rezultati istrage ipak ne dovedu do međuetničkih motiva, ali u javnosti su prisutni i drugi mogući scenariji. Profesor Vladimir Pivovarov, nekadašnji vojni obaveštajac, u izjavi za Dojče vele istakao je da je ono što zabrinjava "činjenica da će zbog naboja nasilja i kriminala Makedonija doći u zonu Kolumbije i Meksika, pa ako se na vreme tome ne suprotstavimo, samo nam Bog može pomoći". Profesor naglašava i da je Zakon za lustraciju skresao operativne veze i da je "policija dovedena u neravnopravan položaj u odnosu na kriminalce, jer glavni instrument za prikupljanje informacija verbalnog karaktera policija više nema".

I dok i policajci i političari rade svoj posao, na groblju u naselju Radišani, jedan pored drugog, sahranjena su tri mladića. "Ovaj ogromni zid od venaca i cveća koji vidite je naš Berlinski zid. Videli ste šta su nam uradili? Ne bih vam poželeo da se nađete ovde, kade se jedna do druge poređaju majke koje čupaju kose, plačući za ovim mladim životima", izjavio je listu "Vest" čuvar groblja.