Čuli smo desetine razloga zašto je saradnja sa Rusijom štetna po Srbiju, ali nijedan argument zašto je ova ideja nerealna i neostvariva. Тim analitičarima ne smeta da Srbija obezbedi milijarde evra za svoj razvoj, za njih je problem što su te milijarde iz Rusije. Taj oblik stanja, kada imate iracionalan strah od svega što dolazi iz Rusije, zove se – rusofobija.

Ideja Demokratske stranke Srbije nije originalna. Mi predlažemo da Srbija uradi ono što su uradile sve zemlje Evropske unije – da se okrene kapitalu iz Rusije i ruskom tržištu. U poslednje četiri godine broj kompanija iz Evropske unije na ruskom tržištu se povećao nekoliko puta. Te kompanije traže nova tržišta jer zbog smanjene kupovne moći u EU one nisu u stanju da se dalje razvijaju i ostvaruju profite koje su nekada ostvarivale. Poslednji primer je italijanski Fijat koji je zatvorio dve fabrike u Italiji i najavio otvaranje fabrike u Sankt Peterburgu u vrednosti od 1,5 milijarde evra. Evropska unija se nalazi u najvećoj krizi od svog postanka i njena budućnost u sadašnjem obliku je neizvesna. U takvim okolnostima Srbija mora da se okrene saradnji sa drugim ekonomskim partnerima, a logično je da to u ovom trenutku bude Rusija, koja ima i ekonomski potencijal i ekonomski interes da pomogne Srbiji.

Kao čovek koji preko 20 godina radi u privredi trudim se da u javnost izlazim sa proverljivim činjenicama i stavovima zasnovanim na čvrstim argumentima. Ovde ću navesti nekoliko osnovnih argumenata zbog čega je ideja o deset milijardi evra iz Ruske Federacije realna i ostvarljiva.

Posle potpisivanja naftno-gasnog sporazuma između Srbije i Rusije, odnosno ulaska Gazprom nafte u NIS i postizanja dogovora o izgradnji gasovoda Južni tok na teritoriji Srbije, Ruska Federacija je postala veoma zainteresovana za ekonomsku situaciju u Srbiji. Tu treba dodati i dolazak dve najveće ruske banke – Sberbanke i Vneštorgbanke – na srpsko tržište, dolazak jedne od najvećih ruskih osiguravajućih kuća – Sogaz, kao i višegodišnje poslovanje u Srbiji jedne od najvećih ruskih kompanija Lukojl. Zbog svega navedenog, Srbija danas više nije samo zemlja sa kojom Rusija ima tradicionalno dobre istorijske, političke, verske i kulturne odnose, već je Srbija postala jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera Rusije na ovom području. Pomažući Srbiji da sa što manje posledica prebrodi ekonomsku krizu, da podigne domaću privredu i poveća kupovnu moć građana – Rusija štiti svoje investicije u Srbiji.

Rusija je u januaru ove godine odobrila kredit Kipru od 2,5 milijardi evra. Ako je Rusija dala kredit jednom Kipru, gde ona nema značajnije ekonomske interese, jasno je da Srbija, gde se nalaze neke od najznačajnijih ruskih investicija u ovom delu Evrope, može da očekuje znatno veću podršku od Rusije. Od početka ekonomske krize Rusija je odobrila kredite od više milijardi evra Belorusiji, Ukrajini, Kirgiziji, čak i Islandu. Rusija je najavila da će odobriti pozajmicu od deset milijardi evra Evropskoj uniji kao jednom od svojih najznačajnijih ekonomskih partnera. Rusija je takođe obezbedila antikrizni fond od 7,5 milijardi evra za pomoć svojim partnerima u evroazijskoj regiji. Ovi primeri ukazuju na to da Rusija, verovatno jedina danas u Evropi, ima potencijal da obezbedi sredstva za oporavak srpske privrede.

Pitanje namene ovih sredstava je veoma važno jer ono ukazuje na suštinsku razliku između koncepta koji predlaže DSS i koncepta koji predlaže sadašnja vlada. Naš koncept podrazumeva da sva sredstva koja obezbedimo budu uložena direktno u domaću privredu, infrastrukturu i pokretanje procesa nove industrijalizacije. To je istovremeno i jedini održivi način da krediti budu vraćeni jer privreda kroz plaćanje poreza puni državni budžet. Za razliku od koncepta koji predlaže DSS, sadašnja vlada se za vreme svog mandata zadužila preko šest milijardi evra, ali je najveći deo tih sredstava usmerila – u potrošnju. Sredstva od deset milijardi evra bila bi obezbeđena iz Ruske Federacije u roku od četiri godine. Ova sredstva bi bila uložena direktno u domaću privredu kroz rad novoosnovanih institucija – Razvojne banke, Izvozne banke i Interventnog fonda za pomoć velikim privrednim sistemima. Svi postupci za dodelu ovih sredstava vodili bi se javno i transparentno. Deo sredstava od deset milijardi evra bio bi obezbeđen kroz razvojne kredite, deo kroz zajednička ulaganja sa ruskim državnim i privatnim kompanijama, a deo kroz radove u oblasti infrastrukture.

Srbija je najveći ekonomski razvoj imala tokom osamdesetih godina prošlog veka kada je imala najveću ekonomsku saradnju sa Rusijom. Za vreme tog perioda, izvoz Srbije u Rusiju činio je blizu jedne trećine ukupnog izvoza Srbije, dok danas izvoz u Rusiju čini samo 6,9 odsto ukupnog izvoza zemlje.

Verujem da moji kritičari žele najbolje našoj zemlji, čak i onda kada vrednost novca i investicija određuju na osnovu toga iz koje zemlje dolaze. Srbiji su danas potrebna sredstva da pokrene domaću privredu, da finansira izvoz, da zaštiti radna mesta i izgradi infrastrukturu. DSS i ja sredstva za taj posao možemo da obezbedimo u Rusiji. Ja sam više privrednik nego političar i moj posao je da brzo i efikasno rešavam probleme. Ne bih se dvoumio ni trenutak da za neki važan projekat za zemlju obezbedim finansiranje iz Evropske unije, ili iz SAD, isto kao iz Rusije ili Kine. Za mene novac nema nacionalno obeležje, već samo značaj u tome da li je potreban našoj zemlji i našim ljudima.

Mi iz DSS-a čvrsto stojimo iza našeg obećanja da ćemo obezbediti deset milijardi evra iz Rusije. U našem "Programu razvoja Srbije od 2012. do 2017. godine" objavili smo na koji način i kroz koje projekte će taj novac biti uložen u domaću privredu i infrastrukturu. Javnost zna da DSS nikada nije obećavao ono što ne može da ostvari, a moj ugled koji kao privrednik imam u Rusiji garantuje da će to biti tako. Vreme je da se pređe sa reči na dela.