Izlazak na tržište rada i traženje posla, nakon okončanja školovanja, bilo da je reč o visokom ili srednjem obrazovanju, prelomni je trenutak za mladog čoveka. Nakon najmanje dvanaest godina u sistemu obrazovanja, a ponekad i čak dve decenije, izlazak na tržište rada predstavlja trenutak kada godine, trud, rad, a često i novac uložen u obrazovanje treba kapitalizovati. Međutim, ni u naprednijim, uređenijim i srećnijim zemljama na ovom polju ne ide sve glatko, a kamoli u Srbiji, koja je prethodnu godinu okončala sa stopom nezaposlenosti od rekordnih 23,7 odsto. Dodajmo tome da naša zemlja nema Nacionalni okvir kvalifikacija, dokument bez kog poslodavci ne prepoznaju oko 60.000 ljudi na tržištu rada (videti: "Vreme" br. 1105, 8. mart 2012), da nam je prolaznost na PISA testovima koji proveravaju sposobnost primene stečenih znanja vrlo loša, da je znanje koje se stiče u našem obrazovnom sistemu uglavnom teorijsko… Uz to, privreda se još nije ljudski oporavila od propasti devedesetih, a već je stigla nova kriza, mala i srednja preduzeća u koja su polagane velike nade svakog dana nestaju pod teretom ogromnih nameta. Dakle, snaći se na tržištu rada nije nimalo lako. Kako na taj problem gledaju ključni akteri na ovom polju, moglo se čuti na tribini "Diplome i tržište rada", koju su 28. marta, na Fakultetu političkih nauka, organizovali nedeljnik "Vreme" i Fondacija "Konrad Adenauer" iz Beograda.

U pozdravnoj reči, dekan Fakulteta političkih nauka Ilija Vujačić istakao je značaj uspostavljanja veze između univerziteta i tržišta rada i rekao da je neophodno da studenti nauče da svoje diplome pretvore u položaj za napredak u radu. Direktor Fondacije "Konrad Adenauer" u Beogradu, Henri Bone, rekao je da slične diskusije na ovu temu postoje i u Nemačkoj i pozvao studente da uzmu učešće u ovoj raspravi, te da učesnici u dijalogu ne budu samo univerziteti i privredne strukture. On se naročito osvrnuo na potrebu za sticanjem praktičnih znanja i veština u procesu obrazovanja, dodavši da je ono što mladima u Nemačkoj pomaže da shvate čime žele da se bave zapravo velika zastupljenost prakse u toku obrazovanja: "Sada, kada je Srbija integrisana u evropski sistem obrazovanja, važnije je nego ikada da iskoristimo sve mogućnosti koje nam se nude, stipendije, prakse u inostranstvu i sve drugo što nam je na raspolaganju", poručio je Bone studentima.

Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete, rekao je da razvoj obrazovanja ima smisla samo ako su u njega ugrađeni privredni i društveni rast, zato je važno obezbediti jednake šanse za sve, te da država mora da osigura osnovno i srednje obrazovanje, besplatne udžbenike, jer jedino tako možemo postići demokratsku stabilnost i sposobnost društva za evropske integracije. Pomoćnik ministra ukazao je na teškoće u usklađivanju obrazovanja i tržišta rada koje imaju zemlje u tranziciji, koje su posledica toga što tržište rada još uvek nije definisano i formirano, već je u procesu transformacije. Prema Kostićevom mišljenju, Srbija raspolaže stručnom i kvalifikovanom radnom snagom: "Jedan Panasonik ne bi došao u Svilajnac da tamo nema dovoljno kvalifikovanih radnika, niti bi Fijat došao u Kragujevac da nema dobrih i stručnih kadrova." Osvrnuvši se na one koji negativno ocenjuju stručnost domaćih kadrova, Kostić je rekao da oni sa jedne strane imaju pritužbe na kvalitet, a sa druge strane ističu sve veći odliv mozgova. Po njemu, to je protivrečnost, jer ispada da naši kadrovi nisu dovoljno dobri za domaće poslodavce, a da su u inostranstvu daleko uspešniji i cenjeniji.

O saradnji univerziteta i privrede govorila je Nevenka Žarkić-Joksimović, prorektorka za finansije Univerziteta u Beogradu. Ona je skrenula pažnju na to da Univerzitet u Beogradu ima Centar za razvoj karijere, čija je uloga dvostruka: da poveže fakultete sa kompanijama i organizacijama kao potencijalnim mestima gde studenti mogu da obave praksu. Sa druge strane, upravo od Centra, poslodavci mogu da traže određeni profil kadrova. "Međutim, ne mislim da to funkcioniše na najbolji način", rekla je Joksimovićeva: "Bojim se da studenti nisu prepoznali Centar kao mesto koje može da im obezbedi to iskustvo, a trebalo bi da imaju proaktivan stav, jer prema našem dosadašnjem iskustvu, oko trećina studenata našla je zaposlenje baš u organizacijama u kojima su bili na praksi." Ona je dodala da nezainteresovanost studenata nije jedini problem, jer ni kompanije nisu dovoljno shvatile da je Centar za razvoj karijere mesto gde mogu naći potrebne kadrove: "Možda treba razmisliti da se na svakom fakultetu osnuje ovakva organizacija, a da Centar za razvoj karijere bude samo koordinator njihovih aktivnosti i organizator edukacija."

Miša Živić, predsednik Studentske konferencije Univerziteta Srbije, upozorio je da će u svom izlaganju biti kritičan prema institucijama obrazovnog sistema: "Celokupni sistem obrazovanja postavljen je tako da je važno samo dobiti diplomu, a stvarni cilj treba da bude dolaženje do znanja. Mi, kao studenti, moramo da promenimo sebe i da stičemo znanja i veštine kojima nas, nažalost, ne uče na fakultetu", smatra Živić: "Odgovorno tvrdim da je za to odgovorna država jer je počela da menja sistem, a nije obezbedila novac za njegovo funkcionisanje. Nije strogim merama primorala fakultete da poštuju standarde, dopustila je da većina fakulteta zloupotrebljava sopstvenu autonomiju. Autonomija fakulteta je autonomija u obrazovanju, a svela se na autonomiju u vođenju finansija, pa danas na jednom univerzitetu imamo sistem koji je toliko heterogen da je neizvodljivo preći sa jednog fakulteta na drugi, a kamoli nastaviti školovanje u Evropi." Živić je rekao da moraju da se menjaju i profesori i studenti, profesori moraju da rade na sebi i da se usavršavaju, da budu sposobni da nauče studente da razmišljaju kritički, da naučeno pimenjuju u praksi, ali i studenti moraju da postanu svesni značaja znanja i da im ono postane najvažnije. "Veoma je bitno da stičemo nove kompetencije, informacije i da budemo proaktivni kako bismo napredovali. Ovaj vek je zasnovan na znanju i upravo to će biti najveća konkurentna prednost svih pojedinaca, a i država", zaključio je Živić.

Mihael Šmit iz Privredne komore Nemačke u Srbiji rekao je da je stanje u obrazovanju ogledalo stanja u društvu. Visok stepen nezaposlenosti među mladima i neravnomerni razvoj zemlje, po njemu su najveći problemi: "U Srbiji su studenti taoci bolonjskog procesa, koji nije završen. Specifično autoritarno socijalističko nasleđe ostavilo je tragove u obrazovanju. Mladi moraju više da uče, rade, zarađuju i budu produktivniji u ovom tehnološkom dobu. Problem je nedostatak motivacije i spremnosti na samoinicijativu", istakao je Šmit. On smatra da Srbija nije interesantno mesto za studiranje, ali i da bi poboljšanje toga bio veliki doprinos i dugoročni napredak za ovu zemlju. "Studenti nemaju dovoljno prakse i kreativne inicijative. Bolonja treba da se završi na pravi način i da se više pažnje posveti praktičnom obrazovanju", ukazao je Šmit. Srpsko-nemačko privredno udruženje ima oko 220 članica i opšti stav je da sve firme moraju da ulažu više u dodatno obrazovanje sopstvenih kadrova. Nemačka privredna komora radila je istraživanje među ovim firmama, a uprkos visokoj stopi nezaposlenosti, 70 odsto firmi odgovorilo je da ne može da nađe dovoljno stručnih kadrova, uglavnom inženjera i ekonomista. Šmit kaže da je glavna zamerka poslodavaca da studenti nemaju dovoljno prakse, ali i odsustvo inicijative. Šmit je ovo nazvao kulturološkim problemom kod zapošljavanja: novi zaposleni ne pokazuju kapacitet za inicijativu.

Veljko Janjić, generalni direktor firme Beksel konsalting, bio je kritički nastrojen i prema sistemu obrazovanja i prema studentima: "Moraju da razumeju da su upravo oni klijenti, kojima se pruža usluga. Razlog zašto pohađaju fakultet bi trebalo da bude sticanje što više znanja, koje u konkretnim primerima mogu da primene, kako bi sutra imali dobru platu". On je ukazao na to da je neophodno da studenti promene svest o svom položaju, kako bi se on u budućnosti poboljšao: "Studenti su poslodavci na fakultetu, a proizvod obrazovanja jeste znanje, ali su i plate. Oni moraju da se edukuju i stručno usavršavaju da bi napredovali i da bi svoje veštine razvijali u oblastima koje ih interesuju", zaključio je Janjić. Što se tiče implementacije Bolonjske deklaracije, Janjić je rekao da je na fakultetima bilo velikih otpora njenoj primeni: "Beogradski univerzitet danas ima izuzetno malo stranih studenata, a najmanje ih je iz Evrope. Najveća promena koja se dogodila jeste da su predmeti postali jednosemestralni, uvedeni su bodovi i to je to."