Ambasada SAD u Beogradu, u saradnji sa Američkim kutkom, predstavila je u petak, 15. marta, u Domu omladine, dokumentarni film Miss Representation, koji govori o položaju žena u savremenom društvu, uticaju medija na stvaranje pogrešnih stereotipa i načinu prikazivanja žena u medijima. Profesorka Kerolin Heldman, predavač na Oksidental koledžu u Los Anđelesu, bila je gostujući predavač i učesnik panel-diskusije koja se održala neposredno nakon projekcije filma. Profesorka Heldman je komentator Foks njuza, Foks biznis njuza, MSNBC-a, CNBC-a.

Osim profesorke Heldman u diskusiji su učestvovale i Gordana Čomić, potpredsednica Narodne skupštine, Jelena Višnjić iz Feminističkog kulturnog centra Be–Fem, i Natalija Mićunović, direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost.

Miss Representation je dokumentarni film u režiji Dženifer Sibel Njusom, koja je i autorka scenarija. U njemu se razotkriva kako mejnstrim mediji doprinose nedovoljnoj zastupljenosti žena na pozicijama moći i uticaja u Americi. Film sadrži priče tinejdžerki i provokativne intervjue sa političarima, novinarima, zabavljačima, aktivistima i profesorima kao što su Kondoliza Rajs, Lisa Ling, Nensi Pelosi, Keti Kuri, Rejčel Medov, Džekson Kac, Žan Kilborn i Glorija Stejnem. U društvu gde mediji na najubedljiviji način oblikuju kulturne norme, kolektivna poruka koju naše mlade žene i muškarci dobijaju je da ženska vrednost i snaga leže u njenoj mladosti, lepoti i seksualnosti, a ne u osobinama koje čine dobrog lidera. Dok su žene sveta napravile pomak u poslednjih nekoliko decenija što se tiče liderstva, SAD su ostale na 90. mestu u svetu kada je u pitanju učešće žena u zakonodavstvu – samo tri odsto žena je na uticajnim pozicijama u medijima, a 65 odsto žena i devojaka pati od problema poremećaja ishrane.

Film je projektovan u hiljadama kampova, na koledžima, u srednjim, a čak i u osnovnim školama u SAD i u pojedinim evropskim zemljama, a profesorka Kerolin Heldman kaže za "Vreme" da su reakcije na film pozitivne. "Mnogo ljudi govori o filmu tako da se reč o njemu širi i sve više i više koledža i srednjih škola želi da ga prikaže. Mi smo čak dobijali zahteve od medijskih kompanija da dođu i prođu kroz treninge. Film je pušten u novembru i na kanalu Opre Vinfri. Tada je stotine hiljada ljudi videlo film i bilo je dosta izliva podrške tako da su ljudi veoma zainteresovani", kaže Heldmanova.

Ona posebno naglašava da ciljna grupa ovog filma nisu isključivo žene i da on ne identifikuje muškarca kao neprijatelja. "Film prikazuje kapitalizam i predstavnike advertajzinga kao primarne izvore problema. To je film koji prepoznaje loše predstavljanje žena u medijima kao društveni problem, a ne muški problem, tako da nisam imala negativne reakcije od strane muškaraca. Istina, uvek ima mnogo više žena u publici, i one su zainteresovanije za temu. Šteta, jer mi govorimo o poštenju, reprezentaciji, ženskom vođstvu i ako žene budu bolje predstavljene, to će svima odgovarati. Kada se poboljša reprezentacija žena u medijima, poboljšaće se i nivo prihoda u zemlji tako da to zapravo odgovara svima", dodaje profesorka Heldman.

Ona je zadovoljna i kako je publika u Srbiji reagovala na film. "Srbija je, kako je ja doživljavam, tradicionalna zemlja, sa tradicionalnim shvatanjima o rodu, ali, s druge strane, imate kvotni sistem što je prilično napredno razmišljanje tako da i novo i staro zajedno postoje u Srbiji na način na koji ne postoje u Americi. Reakcija je bila vrlo neobična, izgleda kao da su svi razmišljali o ovome. Postavljali su sjajna pitanja, nisu se svi složili sa filmom i svim kontekstima, što je uredu. Mislim da je reakcija u Srbiji neobično iskrena, kritična, analizirajuća i pažljiva", objašnjava Heldman.