Rektorski savet Konferencije univerziteta Srbije upozorio je prošle nedelje da u Srbiji još ne postoji nacionalni okvir kvalifikacija i da ga što pre treba usvojiti kako bi značajan broj mladih mogao da nađe posao. Procenjuje se da zbog nepostojanja nacionalnog okvira kvalifikacija oko 60.000 ljudi nema svoje mesto na tržištu rada, jer ih poslodavci ne prepoznaju. Na donošenje ovog dokumenta čeka se gotovo deset godina. Nacionalni okvir kvalifikacija (NOK) je dokument koji treba da pobroji, opiše i analizira sve nivoe obrazovanja koji se mogu steći u Srbiji, kao i da opiše koja znanja i veštine donosi određena diploma. NOK bi trebalo da klasifikuje i nova zvanja, koja dobijaju diplomci novih studijskih programa, uvedenih po Bolonjskoj deklaraciji i oni koji završe ogledna odeljenja srednjih škola. Procena Rektorskog saveta Konferencije univerziteta Srbije jeste da zbog ovog problema oko 60.000 mladih u Srbiji ostaje nevidljivo na tržištu rada.

"Mi smo, zapravo, ušli u reformu pre nego što smo doneli nacionalni okvir kvalifikacije a da između Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o visokom obrazovanju nije izvršeno određeno usaglašavanje", rekao je rektor Univerziteta u Novom Sadu Miroslav Vesković, a prenela Radio-televizija Srbije. Prema mišljenju Vere Dondur, predsednice Nacionalnog saveta za nauku, najveći problem imaju oni koji se zapošljavaju u državnim institucijama i školama, jer tamo važe precizni pravilnici za zapošljavanje koji su u skladu sa starim sistemom i ne sadrže ništa od novih obrazovnih profila. Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević smatra da je NOK problem zakonske regulative, ali da iz nepoznatih razloga nije stavljen u zakon.

Prema pisanju "Večernjih novosti", i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje potvrđuju da je nepostojanje NOK-a veliki problem, jer godinama unazad ne znaju kako da definišu različita zvanja i nivoe obrazovanja. "Recimo, ne zna se da li je u nekoj struci pređašnji sedmi stepen sada "bečelor" ili "master". Onda to komplikuje i konkurisanje za posao i biranje kandidata. Trudimo se da našim internim šifrarnikom nadomestimo ovaj nedostatak, ali to, naravno, nije rešenje", rekao je Dragan Đukić, direktor sektora za zapošljavanje Nacionalne službe zapošljavanja.

Na univerzitetima u Srbiji postoji oko 1500 studijskih programa. Po mišljenju rektora Univerziteta u Beogradu, ne moramo da imamo toliko zvanja, ali treba da definišemo šta ko ume da radi kada završi fakultet. "Kada neka strana kompanija ovde raspiše konkurs, kandidatima su šanse male, jer treba da imaju diplomu i zvanja prema međunarodnim standardima. Ovako, strancima nije jasno šta oni znaju da rade", izjavio je Kovačević.

Nacionalni savet za visoko obrazovanje napravio je svoj predlog Nacionalnog okvira kvalifikacija, ali se potom ispostavilo da nisu nadležni za to, pa se od predloga odustalo, a zakonom nije uređeno ko je nadležan za donošenje ovog dokumenta. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nema NOK, iako se na to obavezala uključivanjem u međunarodne procese poput Bolonjske deklaracije i CARDS programa reforme srednjeg stručnog obrazovanja.

Najvažniji razlog za izradu i primenu NOK-a je taj što se njime pristupa osavremenjivanju odavno prevaziđenog sistema kvalifikacija u našoj zemlji i prilagođavanju potrebama tržišta rada i u zemlji i u Evropskoj uniji (23. aprila 2008. godine su Evropski parlament i Evropski savet usvojili Evropski okvir kvalifikacija za celoživotno učenje). U ovom trenutku, i pored reformi koje su izvršene i koje su u toku u celokupnom obrazovnom sistemu, i dalje postoje obrazovni programi koji se odnose na zastarela, prevaziđena i nepotrebna zanimanja (jer je tehnologija uznapredovala, a ovi programi ne prate promene). Postojeća stručna zvanja su zastarela, a kvalifikacije se zasnivaju na nacionalnoj Nomenklaturi zanimanja koja se nije menjala gotovo 20 godina, iako je u međuvremenu došlo do značajnih tehnoloških i društvenih promena i stvaranja novih i nestanka pojedinih zanimanja.

Potpuno apsurdnu situaciju zbog koje je 60.000 ljudi nevidljivo na tržištu rada, pa se čak i ne zna da li su njihova zanimanja na tržištu rada deficitarna ili suvišna, dodatno pojačava i činjenica da u zemlji sa 765.000 nezaposlenih, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima na desetine hiljada ljudi čija su zvanja suficitarna. Među njima je 4000 daktilografa iako ih gotovo niko više godinama ne traži, 20.000 ekonomskih tehničara, 22.000 maturanata gimnazije, 11.000 mašinskih i 8500 poljoprivrednih tehničara.