Vest da je Misija MMF-a, sa novom šeficom Zuzanom Murgasovom na čelu, koja je u Beogradu vodila pregovore sa našom delegacijom od 2. do 8. februara, odbila da autorizuje reviziju Sporazuma iz predostrožnosti sa Srbijom, zbog znatnog prekoračenja državne potrošnje predviđene u budžetu za 2012. godinu (za oko 300 miliona evra), pre nego što se izvrši rebalans tog budžeta "u skladu sa dogovorenim projekcijama" – već je izazvala veliku nervozu u zemlji, kako među privrednicima i stručnjacima tako i u građanstvu. Tim pre što je naglo dodala vetar inače uobičajeno povećanoj tražnji za devizama na početku svake godine – pa je cena jednog evra samo u dva dana poskočila za više od dva dinara (9. februara evro je koštao u nekim menjačnicama i oko 109 dinara). Taj trend srozavanja vrednosti dinara prema stranom novcu trenutno je zaustavljen masivnom intervencijom Narodne banke Srbije, sa oko 62 miliona evra krajem protekle sedmice, ali strah koji je naznaka takve lavine izazvala, ostaviće trajne posledice na "devizna očekivanja" u najširim slojevima poslovnih ljudi i građana.

Još pre dolaska Misije MMF-a u Beograd bilo je jasno da budžet Srbije za 2012. godinu nije u skladu sa onim što je dogovoreno u okviru Sporazuma o predostrožnosti, iza koga stoji mogućnost povlačenja oko 1,1 milijardu dolara zajma u slučaju vanrednih problema. Naime, još 23. decembra prošle godine Bord MMF-a odbio je da odobri reviziju Sporazuma pozivajući se na prekoračenja u budžetu Srbije za oko jedan odsto projektovanog BDP-a za 2012. godinu. Osnovne primedbe su bile u pogledu državnih garancija za kredit za likvidnost Srbijagasa od 192 miliona evra kod Evropske banke i za zajam za dokapitalizaciju Komercijalne banke od 100 miliona evra, kako bi se Srbiji sačuvao većinski paket akcija u ovoj kući, to jest kako bi se sprečilo da Evropska banka stekne kontrolni paket akcija u ovoj firmi u kojoj već drži četvrtinu vlasništva.

Kako je "pojašnjeno" uoči neuspelih februarskih pregovora, "Srbijagas" traži garancije za svoj kredit "zbog razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni gasa" (Bajatović, "Politika" od 31. januara), dok je zajam za dokapitalizaciju Komercijalne banke predviđen za kraj godine a, kako je izjavio Dragan Santovac, potpredsednik Komercijalne banke, on je predviđen ugovorom između Srbije i suvlasnika banke, Evropskom bankom za obnovu i razvoj – i neće se odnositi na Komercijalnu banku Budva i Komercijalnu banku Banja Luka, nego samo na Komercijalnu banku Beograd.

Vlada je, čini se, iskazivala tokom januara spremnost da se "pogađa" oko spomenutih garancija u budžetu, to jest da od nekih od njih i odustane, to jest obeća da će odustati. No, iz vrhova ekonomske vlasti u Srbiji jedino je guverner NBS-a Dejan Šoškić snažno insistirao da se ulože dodatni napori da se obezbedi revizija Sporazuma sa MMF-om, upravo zato što je 2012. godina izborna godina i što "nosi niz neizvesnosti na međunarodnom ekonomskom i političkom planu".

Predstavnici vlade Srbije, uključujući i premijera i ministra finansija Mirka Cvetkovića, u našu javnost su još u toku pregovora sa Misijom izneli tvrdnju da je budžet Srbije u skladu sa Sporazumom o predostrožnosti, a da su spomenute garancije, koje obim tog državnog žiriranja podižu sa 30 na oko 45 milijardi dinara unete u budžet samo zbog toga što se ne zna tačno koje će tri, od pet predviđenih, doista biti i aktivirane. Cvetković je tako 5. februara (na Prvoj TV) izjavio da su te garancije "projektnog tipa i da Vlada nije sigurna koje će od njih realizovati ove godine". Nešto slično će kasnije (10. februara), kada je Sporazum sa MMF-om već bio "zamrznut", izjaviti i predsednik Republike Boris Tadić u Novoj Varoši: "Problem je u tome što MMF traži da Srbija smanji garancije kao država na određene projekte, a mi ovoga trenutka ne znamo tačno koji će projekti biti izvedeni… Živimo u potpuno vanrednim okolnostima. Niko ne može predvideti šta će ovog trenutka biti potrebno posebno finansirati."

Bez obzira na to što parlamentarni i predsednički izbori, domaća i evropska ekonomska kriza i trenutno veliko snežno nevreme doista predstavljaju "vanredne okolnosti" – izgovor za ugrađivanje oko 300 miliona evra viška potencijalne potrošnje u ovoj godini, dat sa najviših mesta, deluje gotovo naivno. Pošto je reč o već iskusnim državnim funkcionerima, ta komotna prozirnost izgovora pred MMF-om daje povoda za zaključak da su vladajuće snage u Srbiji gotovo namerno išle na privremenu suspenziju nadzora MMF-a nad domaćom ekonomskom politikom – kako bi u doista "vanrednim okolnostima" imale odrešene ruke u pokušaju da prebrode izborni ciklus sa dopingovanom javnom potrošnjom koja navodno stvara trenutnu iluziju poboljšanja ekonomskih prilika. Ovoga puta rezolutan stav MMF-a, ma kakvi razlozi stajali iza njega, takav manevar sada problematizuju – to jest on postaje kontraproduktivan ne samo u realnom nego i psihološko-političkom smislu.

U realnom finansijskom smislu "napinjanje" državnih obaveza u budžetu za 2012. godinu delovalo je prilično riskantno, jer je već krajem prošle godine postalo jasno da je projektovani osnovni indikator, porast BDP-a Srbije za 1,5 odsto, previše optimističan, a od njega zavisi i sve ostalo, a pre svega projektovani dozvoljeni budžetski deficit od 4,25 odsto. Tek kasnije će, upravo u vreme pregovora sa Misijom MMF-a biti objavljena i zvanična projekcija NBS-a da u 2012. godini ne treba očekivati rast BDP-a veći od 0,5 odsto. Još manje optimizma u tom pravcu pokazali su članovi Fiskalnog saveta (Petrović i Vučković), koji uz to stalno dokazuju da je vlada već na kritičnoj razini zakonski limitiranog učešća javnog duga u BDP-u zemlje od 45 odsto. Pojednostavljeno, svima je jasno da se usvojeni budžet mora rebalansirati tokom godine, ali nije jasno zašto su onda u taj budžet ubačene sve zamišljene državne garancije, pogotovu ona za Komercijalnu banku, predviđena za kraj godine?

Iako o samom toku pregovora sa Misijom MMF-a javnost nije detaljnije izveštena, a izostala je i uobičajena konferencija za novinare šefice Misije, može se naslutiti da se od srpske strane tražilo da "formalizuje" odustajanja od prekoračenja u državnim garancijama, to jest tražen je rebalans budžeta. No, taj zahtev predstavnici Srbije nisu prihvatili, izgovarajući se nemogućnošću da taj rebalans sprovedu u raspuštajućoj Skupštini Srbije. Zbog toga je Sporazum "zamrznut", što znači da on trenutno ne postoji. Istina, predstavnici Vlade su izjavili da će ga oni sprovoditi, valjda jednostrano. Ta izjava je data u okviru pokušaja da se predstavi kako Sporazum nije propao i da se uopšte uzev minimalizuju njegove loše posledice.

Stručnjaci i bankari su, međutim, gotovo jednodušno i nedvosmisleno loše ocenili odlaganje revizije Sporazuma sa MMF-om, upozoravajući, poput Draginje Đurić, predsednice Izvršnog odbora Inteza banke, da bi "nepridržavanje dogovorenih fiskalnih pravila moglo nepovoljno da utiče na procenu rizika zemlje, uslove zaduživanja na međunarodnom tržištu, kao i na nivo direktnih stranih investicija u budućnosti" ("Blic" od 11. februara).

Veoma je nezahvalno prognozirati dalji tok stvari u ekonomiji Srbije, posle "zamrzavanja predostrožnosti", jer tu nije reč o tome da li će takav interregnum izazvati ili neće izazvati krupnije posledice na konjunkturu, već samo o tome koliko će priprema MMF-a za Srbiju posle izbora loše uticati na sve ekonomske pokazatelje i prilike, koje ni inače nisu povoljne.