Planeta Zemlja je nastala pre oko 4550 miliona godina, što kao podatak možete uzeti zdravo za gotovo, jednako kao da je stigao iz Biblije ili kakve druge svete knjige, a ne iz rastumačenih geoloških slojeva u Zemljinoj kori. No, ako ste tome skloni, u to promišljanje uvek možete uneti i malo strukture, odnosno, za vreme od nastanka planete do danas iskoristiti geohronološke jedinice kao što su supereoni, eoni, epohe i periodi. Možete ići u svu složenost te podele, biostratigrafsku i hronostratigrafsku, a možete se zadovoljiti sa podelom na četiri geološka doba od kojih je prekambrijum najduže, prastaro vreme, odnosno vreme pre kambrijumske eksplozije, za kojim slede tri fanerozojske ere: paleozoik (staro doba), mezozoik (srednje doba) i kenozoik (novo doba). No, ako počnete da mislite o tome kako je to mnogo godina, pa još zamislite stene kao tečne strukture koje se menjaju dok svet postaje sve stariji, a atmosferu pune gasovi, teško ćete uspeti sa sagledate celu skalu. No, možete li da zamislite da je Zemlja stara samo jedan sat? U kom minutu je nastao život, u kom su životinje izašle iz mora, kada su živeli dinosaurusi, a kada je nastao čovek?

0 minuta

Kao jedna od planeta Sunčevog sistema, formira se Zemlja, vrela, užarena masa stenja koja kruži oko zvezde. Na njoj nema kiseonika, besne oluje i tektonski potresi.

0 minuta i 30 sekundi

Dok se nova planeta hladi, iz otvorenog svemira pogađa je silno zalutalo kamenje. U jednom čudnom astronomskom događaju, sve se menja i Zemlji se pridružuje jedan trajni kameniti pratilac – Mesec.

7 minuta

Pretnja iz svemira je sve manja. Prestaje teško bombardovanje kosmičkog kamenja, a na Zemlji, planeti vode, događa se jedno malo čudo – negde u njenim okeanima, od organskih molekula nastaje prvi, primitivni život.

13 minuta

Jednoćelijski život postoji već petsto miliona, odnosno pola milijarde godina, a sada, najednom počinje i prva fotosinteza. Primitivna bića sada mogu da koriste Sunčevu toplotu koju pretvaraju u energiju. Uzgred, ona u atmosferu počinju da oslobađaju nešto sasvim novo – kiseonik.

29 minuta

Uskoro će se pored dotadašnjih prokariota, pojaviti i nova familija stvorenja sa ćelijskom membranom – eukarioti. Nakon još jedne milijarde godina u toku kojih su svi ovi mikroorganizmi proizvodili kiseonik, atmosfera Zemlje je sada sasvim zasićena ovim gasom. I klima se menja u skladu sa ciklusima kruženja oko Sunca, dolaze i prolaze ledena doba. U jednom trenutku zemlja postaje sasvim prekrivena ledom.

53 minuta

Sat se već približio kraju, a osim atmosfere bogate kiseonikom, nema dramatičnih promena, sve do trenutka kad dolazi do takozvane kambrijske eksplozije. Pored jednoćelijskih organizama, u morskim dubinama najednom nastaje prava šuma beskičmenjaka, porodice i porodice novih višećelijskih stvorenja. U međuvremenu, nastaju biljke koje izlaze na kopno i rastu iz zemlje.

55 minuta

I životinje napuštaju vodu. Sa kambrijskom eksplozijom nastaju prvi kičmenjaci, složeni stvorovi koji će se, izlazeći iz vode, razmileti kopnenim svetom i od kojih će nastati gmizavci, ribe, ptice i sisari.

57 minuta

Počinje era dinosaurusa. Svet nastanjuju razna složena stvorenja, uključujući i sisare. Ovim srednjim periodom sasvim gospodare najveća od svih bića – dinosaurusi.

59 minuta

Doba velikih guštera se okončava za svega 165 miliona godina, što je u našem geološkom satu period od svega 2 minuta. Najednom, pre 65 miliona godina dolazi do velikog preloma – Zemlju pogađa meteor koji sasvim menja sliku živog sveta. Dinosaurusi izumiru, a počinje novo doba – kenozoik.

59 minuta i 58 sekundi

Nastaju prvi ljudi.