Pet proizvoda koji spadaju u potrošačku elektroniku izdvojili smo na osnovu dva kriterijuma. Najpre, to su inovacije u tehnološkom smislu čije je osmišljavanje ili pravljenje zahtevalo mnogo inventivnosti, truda i rada. Osim toga, ovi proizvodi imaju potencijal da promene pogled na dalji razvoj polja kom pripadaju.

Asus Transformer

Eksplozija tržišta tableta i uspeh Appleovih modela (iPad i iPad2) retko kog IT proizvođača su ostavili ravnodušnim. Asus, kao jedan od najvećih svetskih proizvođača komponenti za računare shvatio je da su tableti prvenstveno namenjeni uživanju u digitalnom sadržaju, dok je za pravljenje nečeg korisnog fizička tastatura ipak bitna. Njihov Asus Transformer je na najbolji način spojio ta dva sveta – to je tablet, ali ima dodatak u obliku tastature koji ga transformiše u mali laptop. Sa Transformerom je, za razliku od uobičajenih tableta, već moguće otkucati duži i-mail ili urediti dokument. Nije zanemarljivo ni to što je uz tastaturu obezbeđena dodatna baterija koja omogućava neverovatnu autonomiju. I pored svega, Transformer je ostao malih dimenzija i težine, a pristupačna cena kvalifikovala ga je za odličnu kupovinu i potencijalnog rodonačelnika nove klase.

Samsung Galaxy Nexus

Pametni telefoni iz prestižne Nexus linije poznati su po tome što im Google posvećuje veliku pažnju – oni su, na primer, prvi u redu kada im treba pridodati neko softversko unapređenje, a ujedno omogućavaju korisnicima veliku slobodu u podešavanjima. Samsung je sa svoje strane uradio čudo i sa ugrađenim hardverom ostavio konkurenciju u prašini. Velika količina memorije, solidna kamera, sjajan procesor i neverovatna grafička karta, sve to upareno sa najsvežijim Android operativnim sistemom, bili bi dovoljni da se dobije natprosečno dobar pametni telefon. No, Samsung je ipak želeo da napravi nešto izuzetno. Ono što definitivno izdvaja ovaj telefon jeste ekran: tehnologija izrade i rezolucija od 1280×720 piksela, koju nemaju ni mnogi modeli laptopa, osigurali su za Galaxy Nexus vođstvo na polju pametnih telefona.

Ultrabook

Kompanija Intel, lider na polju procesora za računare, nije na vreme procenila pojavu tableta i njihov uticaj na računarsko tržište u celini. No, ispravili su grešku – analizom tržišnog nastupa tableta shvatili su da je njihova mobilnost jedan od najvećih razloga tolike popularnosti. Zato se Intel, da bi im parirao, bacio na posao da napravi moderan laptop srednje snage koji će moći da se meri sa tabletima po pitanju prenosivosti i nazvao ga ultrabook. I dok su zahvaljujući ogromnim razvojnim timovima svoj deo posla – pravljenje procesora – brzo rešili, na njihovim partnerima, proizvođačima laptopa, ostalo je da naprave tanje ekrane, kvalitetne tastature sa plićim hodom tastera i lagane i efikasne rashladne sisteme. Jedan od najvećih problema je bila baterija, koja je istovremeno morala biti velikog kapaciteta, lagana i malih gabarita pa je u saradnji sa partnerima iskorišćen princip prizmatičnih ćelija za razliku od uobičajenih valjkastih. Kada je sve upakovano, dobili su atraktivan, kvalitetan računar, bar upola lakši od modela starijih samo nekoliko meseci.

Autosteroskopski 3D

Od istorijskog nastupa Avatara u bioskopima svedoci smo sve većeg broja 3D uređaja. Ranijih godina smo mogli da uživamo u ovim efektima na 3D televizorima, računarskim monitorima i u bioskopu, ali isključivo uz upotrebu 3D naočara. A onda je Nintendo predstavio svoju igračku konzolu 3DS, a potom su došli mobilni telefoni HTC EVO 3D i LG Optimus 3D, koji zbog upotrebe autosteroskopskog prikaza 3D slike ne zahtevaju upotrebu naočara. Potrebno je još neko vreme da proizvođači TV uređaja savladaju potrebnu tehnologiju za prikaz na većim ekranima, a Hitachi i Sony su već predstavili radne prototipove.

Microsoft Kinect

Uz filmove poput Suvišnog izveštaja (Minority report) u kojima se računarima i uopšte tehnologijom upravlja pokretima tela, bez tastature, miša ili nekog drugog uređaja koji će računaru saopštiti šta vi želite da uradite, bilo je samo pitanje vremena kada će tako nešto proraditi i u realnosti. Nije iznenađenje što se prvi na tom polju istakao Microsoft, ali je interesantno da tako nešto nije implementirao u svoj operativni sistem Windows, već u igračku konzolu Xbox 360. Uz manje ili veće probleme, tehnologija snimanja korisničkih pokreta i njihovog prevođenja u nešto razumljivo računaru je osvojena, a igre mogu da se igraju bez dodatnih kontrolera. Implementacija u Windows operativni sistem se očekuje početkom 2012. godine.