U trouglu Kosovska Mitrovica, Ribarići, Raška odvija se poslednja dva meseca novi sukob između Srba i Albanaca. Prelazi Brnjak (od Mitrovice ka Ribariću) i Jarinje (od Mitrovice ka Raškoj) postali su za jedne simboli pravedne srpske borbe, a za druge mesta novog satiranja normalnog života i u Srbiji i na Kosovu. Ta jugozapadna padina Kopaonika, srpske turističke prestonice, postala je i mesto na kome se još jednom prelama budućnost Srbije. Tako nam bar govore i vlada i opozicija.

Dok se na barikadama unutar te zone smenjuju građani, beogradski, prištinski i briselski politički establišment pokušava da objasni šta se tu dešava: ko je odgovoran za nasilje, ko je prvi počeo, ko ima više ranjenih, ko bi trebalo da reši stvar, ko stoji iza poslednje srpske "pobune".

Slike i izveštaji koji su dolazili iz te regije, oko dva prelaza Jarinje i Brnjak, ne govore mnogo. Vidimo ljude koje snimaju iza leđa, iz daljine, a nadahnuti novinari izveštavaju kako su Srbi na barikadama proslavili pobedu odbojkašica na evropskom prvenstvu. Početkom ove nedelje Dragan Šutanovac, ministar odbrane Srbije, demantovao je da postoji snimak KFOR-a na kome se vidi kako je u tančine izgledalo nasilje od 27. septembra kada su se sukobili lokalni Srbi sa vojnicima KFOR-a.

"I JA SAM ZVONKO SRBIN": Iza političke priče i poluratnog diskursa u medijima pojavila se priča o novim "vladarima na severu Kosova": prvo je iz "bezbednosnih krugova" iznikao lik Zvonka Veselinovića, a onda je i Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, u priču uveo Branka Miljkovića, vlasnika privrednog društva "MBA Miljković" iz Beograda, označivši ga kao pravog i jedinog preduzetnika koji na severu Kosova ne radi legalno.

Mediji su jedva dočekali ovakvo proigravanje i za desetak dana pojavilo se na desetine istih priloga o tome ko je Zvonko Veselinović. Ovaj preduzetnik – trgovac iz opštine Zvečan, selo Doljane, registrovani zastupnik MG Sport d.o.o., preduzeća iz Nikšića – Crna Gora, koji će 30. decembra napuniti 31 godinu, predstavljen je kao siva eminencija srpskog svenarodnog pokreta na severu Kosova. Nekadašnji "čuvar mosta" u severnom delu Kosovske Mitrovice izrastao je u očima dela javnosti u novog Arkana, a za neke ljude sa severa Kosova je Robin Hud. Beogradski mediji su ga predstavili kao organizatora "opasnih momaka", kao nekog ko ima kapacitet i mogućnosti da finansira organizovanje blokada i izgradnju novih puteva ka Srbiji.

U intervjuu koji je objavio beogradski dnevnik "Danas" u subotu 8. oktobra, Veselinović je demantovao sve navode i ponudio da ga "pregledaju" srpski istražni organi. Za druge medije je do sada bio u potpunosti nedostupan.

"Vreme" saznaje da je on "na merama" srpskih bezbednosnih službi, ali to ne znači puno. Veselinović se u izveštajima pominje od 1999. godine, kada ga je hapsila administracija prvog kosovskog guvernera Bernara Kušnera. Pa je pušten. Kasnije je privođen zbog sumnje da je nešto radio sa automobilima, pa je pušten. MUP Srbije ga je 2003. uhapsio kao deo organizovane kriminalne grupe koja je bila okrivljena za prodaju preko tri kilograma heroina. Taj slučaj nikada na sudu nije okončan.

U međuvremenu, on je izrastao u značajnu ličnost u tom delu Kosova. Toliko veliku da ga danas porede sa Željkom Ražnatovićem Arkanom. Navodno, on je kralj šverca, glavni čovek u poslovima trgovine naftnim derivatima i cigaretama. U intervjuu "Danasu" on je demantovao takve navode i rekao da se nikada nije bavio takvim poslom već građevinom, a da je naftu i derivate uvozio legalno.

To je svakako činjenica, jer do izmene Uredbe o izmenama i dopunama uredbe o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244, izglasane na telefonskoj sednici 15. septembra i sa stupanjem na snagu od 16. septembra (Uredbu je parafirao Ivica Dačić), oni koji su trgovali naftom, automobilima i dopunama za mobilnu telefoniju nisu plaćali PDV, a pitanje je da li su plaćali i akcize. Navodno, od 2004. do 2007. bili su oslobođeni svih nameta, a docnije su plaćali akcizu.

Prva izmena se tiče prometa telekomunikacionih usluga (elektronske pripejd dopune). Sada se za mesto prometa smatra sedište pružaoca usluge, dakle nema više oslobađanja od plaćanja PDV-a na usluge prodaje elektronskih dopuna za GSM usluge.

Druga izmena se tiče prometa motornih vozila sa teritorije AP Kosovo i Metohija na teritoriju Srbije van APKM. Ako kupujete vozilo sa tablicama gradova sa APKM na ta vozila će morati da se plati PDV, kao kod uvoza.

Treća promena se tiče prometa nafte i naftnih derivata. Dodat je još jedan uslov za oslobođenje plaćanja PDV-a, a to je "dokaz o plaćenom PDV-u na unos nafte i naftnih derivata na teritoriju APKM".

Koliko je ovakvom uredbom izbijeno novca iz ruku onih koji trguju na tom delu Kosova, tek će biti istraženo.

Uglavnom, Veselinović važi za moćnog i uticajnog čoveka na Kosovu: poznaju ga svi srpski političari, bilo da su u Vladi bilo u opoziciji. Njegove slike nema nigde i on to objašnjava činjenicom da ako bude objavljena to bi moglo da ugrozi njegovu bezbednost jer bi se na njega obrušili Albanci, valjda potpomognuti KFOR-om i EULEX-om. O njemu su se izjašnjavali svi: od Olivera Ivanovića, čiji je saborac bio u prvim danima nakon "pada Kosova", preko Ivice Dačića, koji ga brani iz svih oružja demantujući i da je Veselinović uticajan i da se bavi nečim nelegalnim ("kriminal na severu KiM je ništa u poređenju sa kriminalom u Prištini"), do Aleksandra Vučića, koji kaže da Veselinović nije kriminalac nego da je to Branko Miljković.

Srbi sa tog područja retko su spremni da govore o Veselinoviću, a kada to čine onda su to pohvale. Pojavila se i parola "I ja sam Zvonko Srbin", verovatno s namerom da se pokaže koliko su Srbi jedinstveni i u kojoj meri će istrajati u svojim zahtevima.

Dok oni sede na blokiranim putevima, mašine koje su doterale šljunak i zemlju krče nove puteve preko gudura otvarajući paralelne prelaze. Postoji uverenje da te puteve gradi upravo Veselinović, trgovac sportskom opremom.

SPS–OVO MEZIMČE: Zvanično, prema informaciji koju je objavila beogradska "Politika" u utorak 11. oktobra, javno preduzeće "Putevi Srbije" finansiraju izgradnju 12 kilometara alternativnog puta na deonici Vračevo–Batnik, za šta je izdvojeno oko pet miliona evra. JP "Putevi Srbije" je pod ingerencijom Ministarstava za infrastrukturu koje predvodi Milutin Mrkonjić. Ovu deonicu zajednički bi trebalo da rade beogradska kompanija "MBA Miljković" koja ima asfaltnu bazu u Banjskoj i preduzeće "Kosmet" put koje se inače bavi održavanjem puteva u toj oblasti. Zarad lakšeg snalaženja, Vračevo je selo zapadno od Jarinja, a Batnik nije ubeležen na regularnim mapama. "Kosmet put Inženjering d.o.o." je iz sela Donje Jerinje – Lešak, opština Leposavić, a njegov vlasnik je, prema evidenciji APR-a, mešovito društvo "Kosmetput" iz Mitrovice, mada u finansijskom izveštaju piše da ovo građevinsko preduzeće nema matičnih i zavisnih preduzeća. Pored izgradnje puteva i auto-puteva bave se prevozničkim poslovima.

U priču nam sada dolazi Branko Miljković, preduzetnik iz Leposavića, sa svojom kompanijom registrovanom za delatnost trgovine na malo motornim gorivima. Iz toga bi moglo da se zaključi da se oni bave prometom naftnih derivata, ali to nije slučaj u najvećoj meri. Naime, porodična radionica koju je još 1967. godine osnovao Brankov otac u poslednje dve godine je narasla u jednu od najvećih srpskih kompanija za izgradnju puteva. Miljković je 1991. godine registrovao "MBA Miljković d.o.o.", sa početnih 500 evra kapitala, da bi 2009. godine ugovorom sa Aleksandrom Miljkovićem iz Skoplja, Makedonija, kapital narastao za dva miliona evra u opremi (utovarni posipač, sedam poluprikolica i sedam teretnih vozila). Ovako naraslo preduzeće je 2010. godine preuzelo kompletno vlasništvo nad Ratkom Mitrovićem – niskogradnja, 89 odsto Jugoterma iz Merošine i 46 odsto društva Magistrala a.d. iz Beograda. Trenutno, Miljković u konzorcijumu sa austrijskim Porom radi obnovu auto-puta kroz Beograd (za te potrebe je na vojnom zemljištu u Titovom gaju pored Beograda izgrađena asfaltna baza) i radi na izgradnji petlje kod Hipodroma u Beogradu za potrebe novog mosta preko Ade Ciganlije.

Pored toga, "MBA Miljković" je imao aktivnosti na severu Kosova u poslu prodaje pripejd dopuna preko platnih terminala, investirali su u izgradnju objekta u Maglajskoj ulici (15-a) u Beogradu i nabavku polovnih Scania vozila. Poslovni prihod za 2010. iznosio je nešto više od dve hiljade evra, a porez na dobit bio je nešto preko 16.000 dinara.

Branko Miljković nije bio u mogućnosti da govori za "Vreme" o svojim poslovima. U "građevinskim krugovima" ova kompanija važi za SPS-ovo mezimče.