Posle nekoliko emisija u kojima su jedan drugog pljuckali, u medijima je počeo pravi mali rat između dva TV voditelja. Od nas, gledalaca, prosto se očekuje da se opredelimo, da li više volimo Ognjena Amidžića ili Ivana Ivanovića. Naravno, iza ovog nadgornjavanja stoji mnogo prljaviji medijski sukob Prve i Pinka za isti deo publike. Ukoliko vam je televizor ceo dan uključen, a volite da vam bude šareno i veselo, onda imate ozbiljan problem sa daljinskim upravljačem.

Šta su razlozi za opredeljivanje, jer kod nas postoji duga i žilava tradicija podela o kojima je najbolje pisao Dušan Kovačević. Posle grobara i delija, mikista i đokista, republikanaca i monarhista, obrenovićevaca i karađorđevićevaca, partizana i četnika, ljudi će se deliti na ljubitelje Ognjena i Ivana.

Zlobnici će reći da su razlike nevidljive, ili čak ne postoje, ali hajde da pokušamo da ih pronađemo. Očigledno je da su obe komercijalne televizije praktično personifikovale svoj identitet u jednom čoveku. To se odavno nije desilo, jer su nestale reklame u kojima je jedan čovek (ili žena) simbol kompanije, a da nije njen vlasnik. Sećate se brke koji je u samo 10 sekundi govorio o kompaniji Grmeč, ili Milke Forcan koja je bila otelotvorenje Delte.

Posle odlaska Rade Radenović, lice koje je postalo odraz Pinka jeste Ognjen Amidžić. Moram priznati da je meni lično mnogo teže pao odlazak Rade sa Pinkove ljuljaške, nego recimo, odlazak Tanje Vojtehovski. U ime svih poklonika, apelujem da se prestane sa zloupotrebom Radinog lika i dela, jer se ona više ne ljulja na ružičastim kanalima. Umesto nje – možete da uživate u Ami Džiju i njegovom šou-programu. Šta su dakle razlozi da budete Amidžista?

1. Viši je od Ivanovića, što se iz nekog razloga smatra bitnim.

2. Lepše peva, pa se može smatrati neuporedivo većom pevačkom zvezdom, kojoj je zamalo umakao plasman na Evroviziju. Tada je ceo Sava centar skandirao – "hoćemo Flamingose!" Po meni, to je zvezdani trenutak koji je ujedno (i neplanirano) označio raspad srpsko-crnogorske federacije. Nije mala stvar kada možeš za sebe da kažeš da si nastupom inicirao raspad države. To je do sada ovde uspelo samo Stipi Mesiću.

3. Ivan Ivanović ima bolju scenografiju i bolji bend u studiju, uključujući i Anu Štajdohar, koja pokazuje solidan muzički ukus.

4. Ivan Ivanović proziva političare, što je na ovim prostorima uvek smešnije od ljubavnih problema estradne scene. Amidžić je krenuo stazom erotskog istraživačkog novinarstva po ugledu na tabloide, ali zaustavio se na rubu džungle.

5. Količina novca na Prvoj dozvoljava da Ivanović bude bolji prijatelj sa Novakom, Stingom, Štrumpfovima, Ferijem i ostalim gostima.

6. Amidžić ima ličniji pristup sagovornicima, poznaje porodičnu situaciju i intimu svojih gostiju i gošći.

7. Amidžić ima svoj alter ego dok je Ivanović prinuđen da bude sam sa sobom.

8. Ivanović ne mora da dežura na farmi sa domaćinom i razrešava sranja kada se tamo neko posvađa, psuje ili takmiči u poznavanju osnova poljoprivrede. Ukratko, Ivanović ne mora da se petlja sa Milošem Bojanićem i klanom Đogani.

Ovako bismo zaista mogli da teramo mak na konac dok konačno ne shvatimo da je reč o istom senzibilitetu, koji se zasniva na narcizmu malih razlika. Narcizma ima koliko god hoćete, ali razlike su objektivno rečeno nevidljive. Da li ćete mi zaista reći da Gavrilovići nisu esencija "Eksploziva" (socijala) a "Siti" brat blizanac Ekskluziva (gala). Ovaj kvazisukob liči na američko rvanje gde protivnici jedan drugog prvo vređaju, pa se mršte, pa prete tužbama i na kraju se skinu u trikoe i kobajagi bore. Vremenom će komšijsko prepucavanje postati neophodno i Ivanoviću i Amidžiću, jer će publika imati potrebu da gleda obojicu. Kao u teniskom meču, oni će se mazati da izvinete govnima, a mi treba da prosudimo kome to lepše stoji. Utešno je samo to što će rejtinzi biti fantastični, jer pod medijskom kapom Srbije sigurno ima mesta za obojicu. Ako mene pitate, ja apsolutno nemam dilemu – umesto Amidžića ili Ivanovića – uvek biram Rušku Jakić.