Znate za onu opciju kada vam program za pisanje dovršava započetu reč, kalkulišući rečima koje najčešće koristite? Pomislite li ikada da bi uskoro mogao da se pojavi program koji bi vam završavao započete rečenice, kao što to znaju da rade sagovornici ili nestrpljivi voditelji na televiziji? Hajdemo još luđe. Zamislite da se ulogujete na računar i napišete samo nekoliko ključnih reči, a računar napiše celu stranu sledeći vaš stil i način razmišljanja, a na osnovu vaših ranijih tekstova. Kao kada Bora Čorba otpeva samo "daješ", a cela hala dovrši "Lutku sa naslovne strane". Barem je tako bilo kada sam ja poslednju put bio na koncertu te grupe.

Zvuči vam nemoguće? Hm, nisam baš siguran, naročito nakon vesti koja je ovih dana dominirala rubrikama o tehnologiji u svetskim medijima.

Superkompjuter Nautilus, sa Univerziteta u Tenesiju, u stanju je da predvidi budućnost čitajući samo novine. Okej, nije sve baš tako idilično. Nautilus je od strane grupe naučnika sa Univerziteta u Ilinoju hranjen milionima članaka iz američkih novina, prežvakavao ih, cedio i onda, poput mašine profesora Baltazara, izbacivao rezultat. Recimo: Sprema se velika fertutma u arapskom svetu!

Doduše, to je predvideo naknadno, kada su Mubarak i Ben Ali uveliko sišli s vlasti, ali zato što su ga hranili i testirali retroaktivno. Ili barem tako prijavljuju.

O čemu se radi?

Naučnici su napravili program za analizu teksta po dva osnova. Da li se radi o dobrim ili lošim vestima, prema rečima koje su najčešće korišćene u članku. Drugi kriterijum je region iz kojeg vest potiče. Onda je kompjuter povezivao mesta, događaje i izveštavanje i na osnovu toga procenjivao šta bi moglo da usledi, obazirući se na iskustva iz istorije.

Recimo, u slučaju Egipta, analizirani su tekstovi o Mubaraku i upoređivani sa prethodnim krizama koje je ovaj preživeo na vlasti. Ovoga puta broj negativnih tekstova bio je toliki da mu je pad bio neminovan, tvrdio je kompjuter. Za nas u Srbiji to bi bilo uporedivo sa tekstovima o Miloševiću iz septembra 2000. Recimo da ga režimski mediji nisu podržavali onako gorljivo, a opozicioni su se skroz oslobodili straha, što bi kompjuteru ukazalo na krah režima uprkos malodušnosti mnogih koji su tada želeli da mu (S.M.) vide kraj. Jer, za razliku od ljudi, kompjuter nema emocija, samo čita šta novinari pišu.

Jedino što bi moglo da prevari Nautilus je drugi kompjuter koji piše tekst umesto čoveka. Treba li reći da u istom tom Ilinoju postoji i takav projekat?

Projekat se zove Nauk pripovedanja (Narrative Science). Radi se o kompjuteru koji hranite statističkim podacima, uglavnom sa sportskih događaja, a koje on onda pretače u stilski pristojan novinarski tekst. Mogu da ga koriste i agencije za promet nekretnina ili turističke agencije, gde god treba da se "kiti" na osnovu nekih unetih podataka, mahom brojki. Korisnici, a to su lokalni mediji i agencije za nekretnine, kažu da program piše odlično i veoma jeftino, desetak evra za tekst od dve šlajfne, lektura i korektura uključene u cenu, nezamislivo jeftino za američko tržište.

U Srbiji se samo čeka da izbace model koji će umeti da frizira cifre i da od loših vesti pravi dobre, pa da ga uvezemo, ima zainteresovanih službenika ohoho. Džaba vam onda i Nautilus.