Lideri, ministri kulture i njeni stvaraoci iz zemalja Jugoistočne Evrope borave danas i sutra u Beogradu i na arheološkom nalazištu Viminacijum, povodom Devetog regionalnog samita Uneskoa. Domaćin je predsednik Srbije Boris Tadić. Takođe, kao deo Samita, organizovan je i okrugli sto.

Ovu vest poslednjih dana objavljuju brojni mediji, što je pre svega posledica značaja koji događaj ima, pa tek zatim protokolarnog obaveštavanja o državnim aktivnostima.

Samit će biti održan 2. septembra, na Viminacijumu. Prema informaciji iz Kabineta predsednika Republike Srbije prosleđenoj "Vremenu", na Samitu će, osim domaćina Borisa Tadića, učestvovati predsednici Albanije Bamir Topi, član predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda bošnjačkog naroda Bakir Izetbegović, predstavnik Bugarske Georgi Prvanov, Hrvatske Ivo Josipović, Makedonije Đorđe Ivanov i Crne Gore Filip Vujanović. Pored njih, u radu Samita učestvovaće i generalna direktorka Uneskoa Irina Bokova, evropska komesarka za obrazovanja, kulturu, multijezičnost i mlade Androula Vasiliou, i generalna direktorka za obrazovanje, kulturu i nasleđe, mlade i sport Saveta Evrope Gabriela Bataini-Dragoni. Grčka i Moldavija će na samitu biti predstavljene na nivou ministra kulture i zamenika ministra kulture. Programom su predviđeni plenarno zasedanje u dva dela, i obilazak arheološkog lokaliteta Viminacijum.

Tema Devetog samita "Savremena umetnost i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi" nagoveštava da će prisutni razgovarati i o kulturi i o politici. Prema Uneskovom sajtu, gospođa Irina Bokova će prisutne podstaći na saradnju među državama regiona – u skladu sa jednim od glavnih zadataka i ciljeva Uneska, promovišući kreativne kulturne inovacije koje bi pokrenule socijalni, ekonomski i humani razvoj Jugoistočne Evrope. Kako je rečeno medijima iz Kabineta predsednika Srbije, predsednik Tadić će inicirati temu o srpskom kulturnom nasleđu na Kosovu i Metohiji.

Viminacijum je odabran za mesto Samita kao lokalitet od najvišeg državnog značaja, s namerom da se svetu pokaže da naša zemlja ne čuva samo spomenike koji su na listi Uneskove svetske baštine već i sve ostale. Prema agenciji Tanjug, Zorica Tomić, ambasadorka Srbije u Uneskou, očekuje da će Samit "biti prilika da se našim gostima pokaže ne samo jedno izuzetno vredno arheološko nalazište, već i ozbiljnost, stručnost i profesionalizam u očuvanju kulturne baštine, bez obzira na to da li će ovaj lokalitet biti upisan na Uneskovu listu ili ne. Način na koji Srbija tretira kulturnu baštinu je upravo najveća preporuka pri odlučivanju o njenoj kandidaturi za članstvo u Komitetu za svetsku baštinu Uneskoa."

Konkretno, očekuje se da će Samit biti prilika za reafirmisanje zahteva Srbije da Caričin grad, manastir Manasija, Bač, Rajačke pivnice i Smedervska tvrđava budu upisani na Uneskovu listu svetske kulturne baštine, odnosno da se priključe Starom Rasu sa Sopoćanima, manastirima Studenici i Visokim Dečanima, Pećkoj patrijaršiji, Bogorodici Ljeviškoj, i manastiru Gračanica koji su već deo svetske baštine.

Predstavnici Srbije na Samitu će posebno pokušati da pažnju kolega usmere na nama važno pitanje: zaštitu i očuvanje srpskih srednjovekovnih i drugih kulturnih spomenika na Kosovu. Zbog toga dolazak gospođe Irine Bokove ima posebnu važnost po domaćine Samita – naročito u svetlu svežeg sećanja da je na 35. redovnom godišnjem zasedanju Komiteta za svetsku baštinu Uneskoa održanom krajem juna u Parizu, "vođen pravi diplomatski rat" kako je ministar inostranih poslova Vuk Jeremić opisao tamošnji razgovor o srpskim spomenicima kulture na Kosovu i Metohiji. Na pitanje o tom problemu, ministarka Zorica Tomić je podsetila da njihov status štiti rezolucija UN-a 1244, "koja je pre svega obavezujuća za Unesko kao specijalizovanu agenciju UN-a". Podsetila je i "da je interkulturalna komunikacija jedan od najboljih načina da se promovišu univerzalne humanističke vrednosti, pre svega vrednosti dijaloga i uvažavanja različitosti, kao i prilika da se na delu manifestuje otvorenost za saradnju na zajedničkim projektima".

Učesnicima Samita će u radu pomoći akciona platforma koju će im predložiti učesnici Okruglog stola, odnosno ministarske konferencije koja se održava danas, dan pre Samita, u Beogradu u Legatu "Čolaković" Muzeja savremene umetnosti. Umetnici i profesionalci iz domena kulture i umetnosti iz zemalja regiona pozvani su da govore o svojim iskustvima u regionalnoj saradnji, odnosno o "Savremenoj umetničkoj produkciji u regionu Jugoistočne Evrope – nasleđu za budućnost". Završnoj sesiji će prisustvovati ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković i ostali ministri nadležni za kulturu zemalja učesnica Samita.

U Muzeju savremene umetnosti objašnjavaju da organizovanjem Okruglog stola žele "da u potpunosti i na najbolji mogući način iskoriste ogroman kulturni i politički potencijal međuumetničke komunikacije u regionu". Ističu da je "emancipatorska i kritička umetnička praksa kao polje slobodnog dijaloga i demokratizacije kulture oruđe kojim gradimo budućnost u kojoj će i ta umetnost postati deo baštine čovečanstva" podsećajući da "savremena umetnost ne prepoznaje granice kao linije razdvajanja" i da "često prethodi političkim i ekonomskim integracijama". Trivo Inđić, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom, očekuje da će "najviše reči biti o razvoju i promociji savremene umetnosti, njenih praksi i institucija u regionu".

Dobrim rezultatima Devetog samita i njegovog Okruglog stola, rezultatima koji će nas približiti, kako se očekuje, doprineće i ambijenti elegantne zgrade Legata "Čolaković" na Dedinju, i nekadašnjeg rimskog grada Viminacijuma.