Rim

Do pre oko mesec dana, Parma je bila tih, i bogat provincijski grad na severu Italije. Njegovih blizu dvesta hiljada stanovnika uživalo je, čak i u vreme krize, jedan od najviših životnih standarda u Evropi kao i u nekim od najboljih javnih službi u Italiji, a bio je i grad šampion regije Emilija Romanja, kojoj pripada. Onda je iznenada izbio korupcijski skandal. Priča o podmićivanju (mitu) i navodnom lošem upravljanju javnim finansijama primorala je dva gradska odbornika da podnesu ostavke i izolovala gradonačelnika Parme, Pjetra Vinjalija, čoveka iz Berluskonijeve stranke Narod slobode, od njegovih sugrađana koji su mu 2007, suprotno tradiciji biranja levičarskih gradonačelnika, dali ključeve grada.

Građani Parme nisu sačekali da se priče provere. Skoro svaki dan stotine njih mirno protestuje tražeći od Vinjalija da podnese ostavku na najvišu funkciju u gradu i da priloži pun izveštaj o troškovima i lošoj administraciji, koji su doveli do toga da Parma ima veći javni defict od Milana. U Parmi se pobunila srednja klasa koja ima sposobnost da povuče sa sobom industrijalce, lokalne biznismene i žene, koji čine biračko telo koje je podržalo Vinjalija, bivšeg stručnjaka za odnose sa javnošću. Ovo je možda samo lokalni problem, ali njegova simbolična i politička vrednost ne smeju se potceniti: prvi put je došlo do građanske pobune izvan uobičajenih društvenih i političkih sektora koji su protivnici Berluskonijeve ekonomske politike i njegovog odnosu prema upravljanju državom.

DISTANCA I OGORČENOST: Druga značajna pukotina na površini javnog konsenzusa prema političkom establišmentu pojavila se krajem prošle sedmice, dva dana nakon što je Parlament odobrio novi zakon o budžetu, koji sadrži teške mere štednje da bi se izborili sa špekulantskim napadima kojima je Italija bila izložena tokom poslednje dve nedelje, a koji su pretili da državu (i evro) gurnu na ivicu propasti. Nije jasno da li je ovo laž ili nije, tek sumnja se da je neki "zviždač" osnovao grupu na društvenoj mreži Fejsbuk i blog stranicu da bi otkrio poverljiva dokumenta o ekonomskim povlasticama koje uživaju poslanici i ministri. Autor tvrdi da je bio član osoblja Parlamenta 15 godina, da je nedavno, kad je otpušten, počeo da objavljuje na internetu dokumenta o popustima koje poslanici dobijaju na upotrebu telefona, automobile, letove i tako dalje. Za nekoliko sati hiljade ljudi su postali članovi te grupe na Fejsbuku i ideja javnog protesta protiv privilegija političara potekla je iz osećanja ogorčenosti italijanskog javnog mnjenja.

Ista distanca koju gradonačelnik Parme doživljava od svojih sugrađana, može se osetiti u komentarima na italijanskim blogovima i ulicama dan nakon što je Parlament odobrio novi zakon o budžetu.

Ovim zakonom vladajuća koalicija je izneverila svoje izborno obećanje o manjim porezima za profesionalce, porodice i srednju klasu. Analiza glavnih italijanskih novina "Il sole 24 ore", kaže da je 60 odsto plana štednje zasnovano na novim porezima ili povećanju fiskalnog pritiska na postojeće poreze, dok je izvorno bilo planirano da se štednja uglavnom (74 odsto) odnosi na smanjenje troškova. Sudeći po glavnom radničkom sindikatu Italije CGIL (Opšta konfederacija radničkih sindikata Italije), novi porezi koštaće svaku italijansku porodicu dodatnih 1000 evra godišnje. Breme koje je sve teže nositi jer stiže nakon tri godine ekonomskog zastoja i sve veće nezaposlenosti. Najnoviji zvanični podaci Nacionalnog instituta za statistiku, koji su objavljeni pre nedelju dana, pokazuju da se 8,7 miliona Italijana može smatrati siromašnim. Siromaštvo je koncentrisano na jugu zemlje, ali postoje znaci pogoršanja ekonomskih uslova i u velikim gradovima, naročito za mlade parove, porodice sa mnogo dece i starije ljude.

Zakon o budžetu usvojen je brzo, nakon nedelju dana previranja na berzi koja su dovela Italiju na ivicu krize slične onoj u Grčkoj. Italijanske državne obveznice dostigle su najvišu razliku ikada u procentnim poenima kamatne stope u odnosu na nemačke pre nego što su se vratile na normalan nivo, mada viši nego inače. Neke italijanske banke, poput Unikredit banke, jako su pogođene špekulantskim talasima kupovine i prodaje do tačke da su izgubile 20 procenata vrednosti akcija za nekoliko dana. Politička scena je reagovala nakon što je italijanski predsednik Đorđo Napolitano proglasio "nacionalnu uzbunu". Odgovor opozicionih partija bilo je povlačenje hiljade amandmana za izmenu Zakona o budžetu koje su već podneli, čime su garantovali brzo usvajanje Zakona iako su glasali protiv njega. Rezultat glasanja Doma skupštine bilo je 314 glasova "za" i 280 "protiv". U osnovi, samo su Berluskonijeva stranka Narod slobode i njihov bliski partner Severna liga glasali za Zakon.

Ukupni uticaj usvojenog zakona biće oko 2,7 procenata bruto domaćeg proizvoda Italije i za tri godine, od 2011. do 2014, smanjiće deficit Italije za 2,1 milijardu evra u ovoj godini, 5,6 u 2012, 24,4 u 2013. i 47,9 u 2014. Opozicione stranke tvrde da je donošenjem ovog zakona Berluskonijeva vlada – koja je dve godine govorila da nema krize u Italiji – vezala ruke budućoj vladi koja će se oformiti nakon sledećih izbora koji će verovatno biti prevremeni.

Veliki deo novih fiskalnih i ekonomskih mera pada i pašće na leđa radnika, naročito radnika u javnom sektoru: promet će biti blokiran još godinu dana, a povećanje plate do 2014. Ovome je vlada odlučila da doda neke mere da zadrži radnike duže u radnom odnosu, odlaganjem odlaska u penziju, čak i onima koji su već stekli uslove za penzionisanje. Između ostalog, novi zakon povećava porez na gorivo i ukida fiskalne pogodnosti za neke kategorije društva poput mladih parova koji kupuju svoju prvu kuću ili ulaganja u obnovljive izvore energije. Sa mogućim izuzetkom nekih manjih odredbi, poput povećanja poreza za vlasnike obveznica, novi zakon o budžetu se doživljava kao da je usmeren protiv porodica srednje klase i radnika, ostavljajući bogate porodice i one sa visokim primanjima netaknute. Osim toga, najavljeno je smanjenje budžetskih davanja lokalnim samoupravama, čime nacionalna vlada planira da uštedi 6,4 milijarde evra u 2013. i 2014. Ministar ekonomije Đulijo Tremoti postavio je ambiciozan cilj da do 2014. deficit bude "na nuli". Štaviše, najveći deo novih mera imaju za cilj da "se slije novac u budžet" bez ikakve vizije o budućnosti zemlje, u ekonomskom smislu, kao i bez odluka o novim investicijama koje bi ojačale privredu. Jedina odredba u korist mladih ljudi je oslobađanje plaćanja poreza prve godine nakon pokretanja biznisa za mlađe od 35 godina.

MASONI I PREMIJER: Gnev javnog mnjenja izaziva obećanje vlade da će smanjiti takozvane "političke troškove", to jest finansiranje stranaka iz budžeta, plate i povlastice poslanika, budžete ministarstava i tako dalje. Nakon pregovora iza zatvorenih vrata, svi ovi rezovi odloženi su do sledećeg mandata, dok će sve ostale mere koje je usvojio Parlament imati neposredan uticaj na svakodnevni život običnih Italijana, poput participacije od deset evra za zdravstvene usluge.

Vreme donošenja ovog zakona je posebno teško za Berluskonijevu većinsku koaliciju. Nova sudska istraga, koju su mediji nazvali P4, otkriva mrežu izakulisnih političkih radnji, u čijem je centru posrednik Luiđi Bisinjani, član neke "tajne" devijantne masonske lože kojoj je pripadao i sam Berluskoni krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. Iako je veoma neizvesno da loše ponašanje i politička cenjkanja u kojim je posrednik bio Bisinjini (trenutno u kućnom pritvoru) imaju karakter krivičnog dela, tužioci iz Napulja tražili su hapšenje Alfonsa Papa, poslanika iz redova Berluskonijeve stranke. Italijanski mediji su objavili trake sa prisluškivanim razgovorima koje su pokazale podeljenu vladu čiji ministar nije birao reči dok je Bisinjaniju iznosio loše mišljenje o svojim kolegama. Sudeći i po tužiocima, Bisinjani je povezan sa Đanijem Letom, Berluskonijevom desnom rukom i jednim od samo nekoliko poštovanih ljudi iz njegove koalicije. Ova istraga vratila je Italiju u 1981, u vreme još jednog skandala, kada je otkriveno da je tajna devijantna masonska loža nazvana P2 (Propaganda 2) regrutovala hiljade uticajnih ljudi iz političkog, ekonomskog, medijskog, vojnog i poslovnog sveta, uključujući Berluskonija, u to vreme nepoznatog poslovnog čoveka iz Milana, koji je vlasnik članske karte broj 1816. Skandal P2 je jedan od najvećih u savremenoj istoriji Italije, ali skandalu se nikad nije video kraj jer iako je loža rasformirana, mnogi njeni članovi su zadržali pozicije u establišmentu uprkos činjenici da je glavni čovek lože, Licio Geli, danas u osmoj deceniji života, optužen za zaveru i subverzivne aktivnosti.

Zbir ova dva elementa, žrtve koje se od Italijana traže da podnesu kako bi spasili državu od posledica neizvršavanja sopstvenih novčanih obaveza, i uticaj sudske istrage P4 o kredibilnosti političkog establišmenta, proizvodi eksplozivnu mešavinu. Potrebno je da prođe nekoliko sedmica da se vidi da li "tržišta" veruju da će plan budžeta Italije biti dovoljno jak da održi državu na površini i da bude protivteža javnom dugu od 120 procenata bruto domaćeg proizvoda. U međuvremenu, leto otrežnjenja se nadvilo nad zemljom Lepog života (Bella Vita), stanovnici su zabrinuti zbog stanja u zemlji kao i zbog izazova na međunarodnom planu kao što su rat u Libiji i Avganistanu, koji su sve nepopularniji zbog ogromnih troškova. Na kraćim letovanjima i svesniji troškova života više nego dosada, Italijani će se pitati šta donosi jesen.

Obično je septembar mesec štrajkova i društvenih previranja. Međutim, protesti u Parmi i curenje poverljivih dokumenata o privilegijama političara govore da ove godine možda bude drugačije. Društveni gnev ne zna za godišnji odmor.