Hapšenjem verovatno najkrupnije haške ribe posle Slobodana Miloševića i zatvaranjem jednog neprijatnog poglavlja u srpskoj istoriji, predsednik Tadić je svakako poentirao na domaćoj političkoj sceni, a nesporno je i Srbija dobila na kredibilitetu u međunarodnim krugovima, tako da se o hapšenju Ratka Mladića može govoriti kao o jednoj od najsvetlijih epizoda Tadićevog predsednikovanja. Međutim, pojedini postupci predsednika i nekih državnih funkcionera su i te kako upitni i podložni analizi.

Kao zemlja koja, bar u javnom diskursu, želi da prihvati zapadnoevropske društvene tekovine, trebalo bi već jednom da počnemo da se ponašamo u skladu sa istim. Jedna od osnovnih civilizacijskih normi razvijenog sveta danas je poštovanje vremena, pa bi predsednik mogao da počne da svojim primerom podstiče druge na takvo ponašanje, umesto što mu konferencija za novinare povodom hapšenja Ratka Mladića, zakazana za 13 sati, kasni 15 minuta.

Na pomenutoj konferenciji se dogodilo još nešto što je vrlo interesantno. Naime, predsednik se novinarima obratio i na engleskom jeziku, što je bilo potpuno nepotrebno i voleo bi da čujem koji je bio razlog za to. Da li se Barak Obama obratio javnosti i na arapskom jeziku povodom ubistva Osame bin Ladena? S obzirom na to da se kunemo u suverenitet i ostale, što pravne što filozofske kategorije koje definišu našu spoljnu politiku, mislim da bi predsednik Srbije u svom predsedništvu na konferenciji za novinare trebalo da govori isključivo na maternjem jeziku, toliko dostojanstva možemo sebi da priuštimo. Ovako izgleda da se predsednik ne obraća nama, da ovo hapšenje nema sa nama nikakve veze, nego smo morali zbog Evrope, što je možda i bio cilj ovakvog nastupa.

Iste večeri se na državnoj televiziji pušta dokumentarni film o Srebrenici, valjda da se podseti ucveljeno građanstvo zašto smo uhapsili oronulog i bolesnog čoveka, koji je živeo u teškim uslovima. Brže bolje Mladić je dobio jagode, a za razonodu i TV, jadničak verovatno nije imao ni kablovsku – potresna slika, nema šta. Ispunjena mu je želja i da ga pregleda predsednica parlamenta, kao i da poseti ćerkin grob.

Prethaški ciklus zaokružila je izjava Snežane Malović na engleskom za osnovce da je potpisala ekstradiciju.

Zaista je zabrinjavajuća doza empatije koju su prema Mladiću pokazali državni organi i njihovi funkcioneri, a imajući u vidu težinu zločina za koji se sumnjiči, kao i činjenicu da smo se jedva oslobodili kolektivne odgovornosti za zločine pojedinaca u ratovima devedesetih, svaki vanpravni ustupak Ratku Mladiću je neprihvatljiv i nepotreban.