Gospodin Antić se duri!

Ko nije neprijatelj mog neprijatelja – moj je neprijatelj – kaže Antić optužujući "Vreme" zbog objavljenog kritičkog osvrta na njegov tekst.

Tako mi, neuki čitaoci novina koje torturišu i mrze neistomišljenike, ostajemo uskraćeni za Čedomirove lucidne, humanističke opservacije na pitanja, postavljena njegovim maternjim jezikom, a koje je gospodin "filozof i urednik", kako Antić sarkastično napisa, uputio (iako nije znao) i u moje ime.

Pomalo pretećim tonom, bivši funkcioner DS-a i G17 plus nas posredno upućuje u to da postoje patriotski aksiomi – jednom i zauvek date istine, rođenjem usađene u srpsko (nacionalno) biće i da kao takve ne podležu kritičkom promišljanju, pogotovu ne razvlačenju od strane neukih! A on… on se neće spuštati na naš nivo.

Sa stidom priznajem cenjenom Antiću da ne razlikujem nijanse crnog. Znam da neće hteti, ali ipak ga molim da nam teorijski iscrta tanane linije razdvajanje između nacionalizma, patri(j)otizma i šovinizma!!! Možda bi najzahvalniji primer za zahvat in vivo bio odnos tri označene grupe prema "nepostojećim nacijama" Makedoncima, Crnogorcima i Bošnjacima i njihovim "nedemokratskim režimima".

Moja poslednja molba uvaženom istoričaru je da meni, provincijalcu, Srbinu, objasni koja su mi to pojedinačna i kolektivna nacionalna prava ugrožena u mojoj maloj varoši i ko ih ugrožava?

Rizikujući da vas razljutim, dodaću na kraju da je moje legitimno, individualno, ljudsko pravo da mislim da se nacionalnim diskursom i načinom razmišljanja iz XIX veka ne mogu rešavati problemi u XXI!!