Da je trka za vlast počela, uverili smo se 5. februara na mitingu dela opozicije okupljenog oko SNS-a drugu etapu obeležila je vladajuća G17 (URS), koristeći sličnu političku argumentaciju koju je opozicija koristila na pomenutom mitingu. Ova poplava principijelnosti i poštenja nije iznenađenje, naprotiv, postala je karakteristična za Mlađana Dinkića, i po pravilu se dešavala pri kraju mandata svih vlada u kojima su Dinkić i njegovi politički saborci sedeli,što znači svih vlada od 2004. godine naovamo. Iako optužbe na račun rada i mehanizma odlučivanja Cvetkovićeve vlade stoje, nejasno je zašto se ministar ekonomije toga setio tek posle tri godine sedenja u njoj, kad je svima bilo jasno već posle par meseci da je vlada disfunkcionalna i da se njom upravlja sa Andrićevog venca. Već par meseci Dinkić pokušava da abolira sebe i svoju stranku za teško stanje u zemlji, a posle izjave da je rekao da ćemo dobiti po 1000 evra od akcija da bi Tadić pobedio na predsedničkim izborima, postalo je jasno da će sav teret neuspeha i odgovornost za teško stanje u zemlji pokušati da prebaci na DS, a najnovije optužbe da DS godinama rukovodi finansijama zemlje vrhunac su političkog licemerja ljudi iz G17 plus, koji bez sumnje snose dobar deo odgovornosti za krizu sa kojom se suočavamo. Činjenica je da Dinkić već godinama gradi sebi imidž Deda Mraza državnim parama kupujući, posredno i neposredno, glasove po Srbiji, i sve uz prećutnu saglasnost istih onih koje ovih dana tako oštro kritikuje. Na kraju krajeva, potpuni je nonsens pozivati na odgovornost bilo koga sa pozicije čoveka koji je sedeo u svim vladama od 2004. godine, a od 2001. do 2003. bio guverner NBS-a.