Srpska napredna stranka platila je Organizaciji proizvođača fonograma Srbije (OFPS) 12.390 dinara za korišćenje muzike pred početak mitinga 5. februara. Toliko, kažu iz OFPS-a, košta dnevno korišćenje fonograma na javnom skupu. Faktura na taj iznos ispostavljena je prema pravilniku OFPS-a i Zakonu o autorskim i srodnim pravima, uračunat je porez na dodatu vrednost, a taj novac će OFPS kasnije rasporediti proizvođačima korišćenih fonograma i interpretatorima. Ovom uplatom, SNS se, međutim, nije ratosiljao tužbe bendova S.A.R.S. i Marčelo i Filteri, koju će "zbog neovlašćenog korišćenja pesama Buđav lebac i Kuća na promaji", podneti protiv te stranke. Autorska prava, kažu u OFPS-u, nisu u njihovoj, već u nadležnosti SOKOJ-a i samih autora. OFPS se, dakle, bavi prvenstveno zaštitom prava proizvođača fonograma. Prema zakonskoj definiciji, fonogram je "zapis zvuka na nosaču zvuka", a prema zakonu naknada za emitovanje se plaća ukoliko se muzika pušta javno sa mobilnog telefona, televizora, radio-aparata ili bilo kog drugog uređaja za slušanje muzike. Pitanje koje dalje muči mnoge je – šta je javno emitovanje. Kako je svojevremeno objasnio predsednik ove organizacije, Petar Đurić, to je "svako puštanje muzike u prostoru u kome se nalazi više od jedne osobe". Ovo ne bi trebalo da se odnosi na "obične" građane, već samo na one koji muziku koriste tokom obavljanja delatnosti. Inače, naknade za javno saopštavanje fonograma na godišnjem nivou kreću se od 8000 dinara za zanatske radnje, do 57.360 dinara za ugostiteljske objekte, a OFPS je u prošloj godini uspeo da naplati oko tri miliona evra na ime naknade od emitovanja, reemitovanja i javnog saopštavanja fonograma.

Ovaj podatak ohrabruje, ukoliko uzmemo u obzir da je došlo krajnje vreme da se autorska prava u Srbiji ozbiljno uzmu u zaštitu. Pre mesec dana, međutim, došlo je do naplate koja je izazvala polemiku, ali i pitanje – koliko precizno organizacije tarifiraju reprodukovanje muzike?

Vlasnica jednog frizerskog salona iz Beograda, naime, morala je da plati čak 11.000 dinara kao naknadu za "korišćenje fonograma" zbog – zvonjave na mobilnom telefonu radnice u salonu, pošto je kontrolor OFPS-a tu melodiju procenio kao muzičku numeru koja podleže zaštiti autorskih i srodnih prava. Iako su advokati mišljenja da se autorska prava moraju poštovati, ali da signal na mobilnom telefonu ne može da spada u fonogram, u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine kažu da pod tarifnik spada "bilo koji uređaj koji reprodukuje muziku". Da li to znači da bi svaka četiri takta, koja predstavljaju zvono na mobilnom telefonu, mogla da podležu ovom tarifniku, kao i dokle bi nas to dovelo, ne zna niko. Nezvanično, ovaj slučaj je iskomentarisan kao način da se, ipak, nešto naplati i od onih koji su iz svojih lokala izneli sve muzičke uređaje kako bi se oslobodili suvišnih troškova. Da li je radnica frizerskog salona kontinuirano glumila "džu-boks" sa svojim telefonom, ili se potrefilo da to sokoćalo zazvoni baš, nezgodno, u prisustvu kontrolora, samo ona zna.

Za one koji poštuju pravila OFPS nudi i privilegije. Tako je, na primer, na sastanku sa zamenikom predsednika SNS-a Aleksandrom Vučićem dogovoreno da "naprednjaci" potpišu ugovor sa OFPS-om, kako bi ostvarili popust od 33 odsto za svako dalje korišćenje fonograma na svojim skupovima. Baš kao i ostala pravila OFPS-a, i ovaj ustupak važi za sve.