Verovatno najpoznatija na svetu, ova jednačina rešava odnos mase i energije.

Tvorac formule Albert Ajnštajn morao je da – pred velikom masom, velikom brzinom – zbriše iz Nemačke uoči Drugog svetskog rata. Jevrejina Ajnštajna pritisla je masa onih koji su verovali da predstavljaju novu, nadljudsku rasu. I da su, kao takvi, pozvani da niže rase unište – uz Jevreje, još bar Cigane (Rome) i Slovene.

Dve hiljade godina ranije, rimski pisac Juvenal prezrivo je rekao da masa žitelja prestonice Imperije traži samo panem et circenses, hleba i igara. Njegov prezir je bio umetnički stav: rimski imperatori su, međutim, o besplatnom hlebu i cirkuskim igrama često brinuli više no o granicama carstva, jer od rimske mase i njene gladi često im je zavisila glava na ramenima.

Ljudska masa je bezlična, ona je gomila, rulja, svetina, ogromna, razjarena, obezglavljena, vesela, razularena, hipnotisana… Ili je opišemo kao masu navijača, pristalica ovoga ili onoga, pripadnika toga i toga, vernika ili nevernika nekog boga ili ideje.

Koliko god na nju gledala s visoka kao na neobrazovanu, povodljivu, pohlepnu, prostačku, sirovu, glupu itd., i koliko god od nje ponekad strepele, političke elite su kroz celu istoriju nastojale da masom upravljaju. Grci su ljude koji vode masu (svetinu ili "narod" u našem smislu te reči) nazivali demagozima. Doslovno, onima koji – bez obzira na svoje sopstveno poreklo – u javnom životu zastupaju interese mnoštva. Današnje negativno značenje te reči nastalo je mnogo kasnije.

Tajna umetnosti vođenja mase nikada nije razjašnjena, mada je razvijeno mnogo teorija i usavršeno mnogo veština, od antičke retorike do današnjih organizacija koje nude obuku u "modernim veštinama" ili "političkim umećima". Nije razjašnjeno ni da li postoje stvarno spontane pobune masa.

Toliko o Ajnštajnu.