U ovdašnjem novogovoru tajkunizacija kao da tukne na kriminalizaciju, a označavanje nekoga kao tajkuna pre deluje kao optužba nego kao kompliment ili bar vrednosno neutralna činjenica.

U svetu tajkun je poslovni magnat. Magnat je, opet, reč izvedena iz latinskog magnates, "veliki ljudi" ili "veliki plemići". Dakle, poslovni magnat, tajkun, ili još kapitalista, car, mogul… Mogul je poreklom persijska ili arapska reč za Mongole i njihovo po bogatstvu slavno carstvo u Indiji (1526–1857). A napravili su i Tadž Mahal.

Što se bogataša tiče, nazivamo ih još baroni, oligarsi ili industrijalci. U svakom slučaju, oni čiji položaj i bogatstvo primarno potiču iz neke industrije ili industrija – koja u latinskom označava marljivost, vrednoću, a u starom svetu koristila se najpre za "fizičku" industriju da bi se danas u tom istom svetu proširila i na oblasti virtuelnog poslovanja do komercijale aktivnosti.

Izrazi mogul, tajkun ili baron pojavljuju se krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka u severnoj Americi i označavaju vodeće ličnosti u oblasti rudarstva i eksploataciji nafte (Džon Rokfeler), brodskom i železničkom prevozu (Semjuel Insul), proizvodnji čelika (Endru Karnegi), bankarstvu i novinskoj industriji (Vilijem Randolf Herst). A danas i u oblasti softvera (Bil Gejts), proizvodnje piletine (Frenk Perdju) i svemu drugom gde se pravi veliki novac.

Rusi za sada preferiraju izraz "poslovni oligarh" ili samo "oligarh".

Tajkun je japanska reč i znači "veliki gospodar", često korišćena za šogune, izvorno vojne komandante. U engleski jezik uveo ju je kapetan Metju Kalbrajt Peri 1857, odmah pošto je uz pomoć američke ratne mornarice prisilio Japan da se otvori prema Zapadu. Najbrže i najbolje se primila u poslovnom svetu.

Deset najbogatijih na Forbsovoj listi za 2010. godinu, u milijardama dolara.