Debata o rezoluciji Interparlamentarne skupštine Saveta Evrope (ISSE), koja je prošlog utorka održana u Strazburu, bila je politički događaj koji je Srbija nedeljama nestrpljivo čekala, ispunjena istovremeno i nadom i strepnjom. Srpska politička javnost nadala se da će rezolucija, ukoliko potvrdi navode iz izveštaja Dika Martija o organizovanom kriminalu i trgovini ljudskim organima na Kosovu, skinuti deo ljage sa srpske uloge u kosovskom ratu i prebaciti je na albansku stranu. Strepelo se da će taj izveštaj, što zbog pritiska nekih zapadnih zemalja, što zbog poslovične srpske nesloge, biti razvodnjen i relativizovan. Na kraju je nada pobedila strepnju: parlamentarci iz četrdeset sedam zemalja članica ubedljivom većinom su izglasali rezoluciju koja potvrđuje da je Martijev Izveštaj dovoljno utemeljen da pokrene ozbiljnu istragu. Međutim, ko će tu istragu sprovoditi i s kakvim ovlašćenjima, još je predmet rasprave.

Izveštaj Dika Martija, objavljen krajem prošle godine neposredno nakon kosovskih izbora, optužio je Hašima Tačija, bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (UČK) i lidera najjače političke stranke, da stoji na vrhu "piramide organizovanog kriminala" na Kosovu, a implicitno i za ratne zločine protiv Srba i "nelojalnih" Albanaca nakon povlačenja srpskih snaga. Najskandalozniji deo izveštaja, koji je Marti sastavljao pune dve godine, ticao se indicija da su žrtve, po nalogu ljudi iz Tačijevog užeg kruga, kidnapovane i prebacivane u Albaniju gde su im na ilegalnoj klinici vadili bubrege i prodavali na ilegalnom tržištu organa. Marti je ove optužbe zasnovao na odlomcima iz knjige bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, izjavama neimenovanih svedoka, i izveštajima zapadnih tajnih službi u koje je Marti imao uvid.

Iz beogradskog Specijalnog tužilaštva za ratne zločine mogle su se čuti tvrdnje da je izveštaj najvećim delom zasnovan na njihovim podacima, ali je Marti to odlučno demantovao. "Dobio sam dovoljno dokaza iz nesrpskih izvora", rekao je on na konferenciji za štampu u Parizu sredinom meseca. Sem toga je kritikovao neprimereni trijumfalizam koji je provejavao kroz izjave nekih srpskih zvaničnika.

GEBELS ILI BRAUN: U međunarodnoj javnosti, reakcije na izveštaj bile su pomešane. Albanci (ne samo kosovski) dočekali su ga sa neprikrivenim besom: Tači je Martija uporedio sa Gebelsom i podsetio da je blagostanje izvestiočeve domovine (Švajcarske) nastalo na zlatnim zubima koje su nacisti povadili Jevrejima i položili u ciriške banke. Slične optužbe čule su se i sa najviših mesta u Tirani, a peticiju kojom se osuđuje Marti, dok se od međunarodne zajednice traži da njegov izveštaj odbaci, potpisale su desetine hiljada Albanaca sa Kosova, iz Albanije, Makedonije i Preševske doline. Engleski mediji, na čelu sa "Gardijanom" i Bi-Bi-Sijem u načelu su podržali Martija, dok su ga američki uglavnom ignorisali. Ostatak evropske javnosti nije se jasno opredelio, ali je izveštaju pridao priličnu pažnju.

Najvažniji test za Martija, međutim, nije bila medijska reakcija, nego kako će izveštaj biti primljen od strane naručioca, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE), koja je zakazala raspravu za 24. januar. Albanci su, uz podršku njima naklonjenih delegata, najpre pokušavali da izlobiraju da se o izveštaju uopšte ne raspravlja, a zatim, podjednako neuspešno, da se on u celosti odbaci. Zatim su pokrenuli inicijativu da se putem predloženih amandmana izbace reference o Tačiju i trgovini organima. Ni to im, na kraju, nije uspelo, moguće i zbog opširnog teksta u "Gardijanu" (vidi okvir), objavljenog dan pre debate, u kome se tvrdi da su zapadne službe godinama znale da su Tači i njegovi bliski saradnici "mafijaši".

U Srbiji je, pak, nastala bojazan da bi neki članovi srpske delegacije, ukoliko bi koristili rečnik i ponašanje koje inače koriste u srpskom parlamentu, mogli da okrenu većinu protiv Martija. To se nije obistinilo: nastupi srpskih poslanika, na čijem je čelu bio profesor Dragoljub Mićunović, bili su sasvim u duhu govora velike većine ostalih. Uopšte, tog utorka je rasprava, uz nešto izuzetaka, vođena u relativno uzdržanom tonu. Čak su i albanski delegati ublažili stav, pa su Martija, umesto sa Gebelsom, uporedili sa Denom Braunom, autorom trilera Da Vinčijev kod.

Marti je tokom uvodnog izlaganja strasno branio svoj izveštaj. "Nema pravde bez istine, i nije ovaj izveštaj skandal, kako mnogi tvrde, već je skandal politički oportunizam koji je nadjačao pravdu", poručio je on i zapitao se zašto su oni koji ga napadaju ćutali u vreme dok su vršeni zločini, a svedoci ubijani. Skupština je posle višečasovne rasprave većinom od 169:8 usvojila rezoluciju kojom se, prema Martijevom predlogu, od lokalnih i međunarodnih organa na Kosovu zahteva da preduzmu istragu, a od Albanije da u toj istrazi bezrezervno sarađuje. Istina, usvojen je i jedan amandman koji donekle ublažava formulaciju prema kojoj se povlači direktna veza između UČK i organizovanog kriminala, ali sve u svemu, ishod je vrlo blizu onoga koji je Srbija iščekivala.

KO DA ISTRAŽUJE: Šta dalje? Logičan nosilac istrage o Martijevom izveštaju bio bi Euleks, koji na Kosovu ima 1300 ljudi, što policajaca što pravnika, i puna ovlašćenja EU i UN. Euleks, međutim, dosad nije pokazao mnogo entuzijazma za ovu priču, poručujući da očekuju da od Martija dobiju podrobnije dokaze od onih navedenih u izveštaju. Iako je Marti u odgovoru objašnjavao da teret prikupljanja dokaza nije na njemu, Euleks je ostao pri svom stavu. A zatim, postavlja se pitanje kako prinuditi Albaniju, zemlju u kojoj Euleks nema nikakva ovlašćenja, da iskreno sarađuje u istrazi čije je sprovođenje dosad odlučno odbijala. Tim pre što je PSSE relativno škrbavo telo, čije rezolucije nisu obavezujuće ni za međunarodne organizacije ni za zemlje članice.

Evropska unija, sa druge strane, ima potrebne mišiće i mehanizme da naredi i sprovede istragu, ali to dosad nije učinila. Šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je nedavno da bi Euleks bio najbolji za istragu, ali to je učinila u kontekstu odbijanja predloga Hjuman rajts voča da EU imenuje specijalnog istražitelja za zločine opisane u Martijevom izveštaju. "U Euleksu ima sasvim dovoljno nezavisnih istražitelja", poručila je ona. U međuvremenu su i Tači i predsednik Albanije Salji Beriša rekli da Euleks može da istražuje koliko hoće i da oni nemaju ništa protiv. Njihov iznenada opušten stav ukazuje da ne veruju da bi takva istraga mogla da ih ugrozi.

Tako se priča o sudbini nekoliko stotina Srba i Albanaca, koji su tokom 1999. i 2000. odvedeni u Albaniju, a danas se vode kao nestali, vraća na početak, u domen političkih i birokratskih prepucavanja. Sve dok se ne nađu leševi žrtava. To što je Tačijev međunarodni kredibilitet verovatno nepovratno oštećen biće slaba uteha za njihove familije.