U društvu ne može da napreduje kvalitet života ako taj napredak ne prati privredni rast. Grad Beograd se izdvaja i zbog manjeg broja nezaposlenih i zbog većih prosečnih zarada. Ipak, u gradskoj vlasti u Beogradu kažu da je glavni cilj u 2011. godini borba da se zaposli što veći broj ljudi. Iz Gradskog veća poručuju da je usvojeno nekoliko konkretnih mera kojima će se rasteretiti beogradski privrednici, sa ciljem da se višak sredstava upotrebi za zapošljavanje novih radnika. "Osluškivali smo vrlo pažljivo zahteve predstavnika privrede, pre svega Unije poslodavaca, Privredne komore Beograda i Nacionalne alijanse za lokalni razvoj. Lokalne komunalne takse su bile pominjane u svakom obraćanju tako da smo odlučili da se najskuplja od njih, koja se tiče firmarine, vrati na nivo iz 2008. godine, a da se tri takse potpuno ukinu", kaže za "Vreme" Miroslav Čučković, član Gradskog veća.

Ukinuta je taksa za priređivanje muzičkog programa i držanje muzičkih uređaja u ugostiteljskim objektima, taksa za isticanje firme van poslovnog objekta i taksa za korišćenje slobodnih površina, kampove, postavljanje šatora ili drugih objekata za privremenu upotrebu.

MUZIKA: Prva od ukinutih taksi tiče se posedovanja muzičkog uređaja u lokalu i priređivanja muzičkog programa. Iznosila je 463 dinara dnevno za posedovanje muzičkog uređaja i 1070 dinara dnevno za puštanje muzike. To znači da restoran koji preko dana, uz ručak, pušta tihu muziku sa muzičkog stuba, a uveče ima tamburaški orkestar, mora dnevno da izdvoji 1500 dinara, tj. mesečno 45.000. "Na primer, restorani na Dunavu, Zemunskom keju, Skadarliji… za tih 45.000 mogu da angažuju bar još jednog radnika", smatra Čučković.

Zoran Stojičić (slika nad tekstom), menadžer beogradskih klubova i kafića "Marshall", kaže da će novac ušteđen od ukinutih taksi sigurno dobro doći za njegovo poslovanje. "Najlakše je zaposliti novog radnika. Međutim, treba nakon toga ispoštovati i sve obaveze prema njemu: treba mu plaćati socijalno i zdravstveno osiguranje, treba mu redovno dati platu. Međutim, u situaciji kada firma posluje na pozitivnoj nuli, treba dobro razmisliti o tome da li povećavati rashode zapošljavanjem novog radnika."

Problem pozitivne nule ne može da reši ukidanje komunalnih taksi, dodaje menadžer "Marshalla", "može da ga ublaži, ali glavna kočnica za napredak je nemaština građana. Kod nas dolazi neki niži srednji sloj ljudi, studenti recimo. I kad oni nemaju novca, nemamo ni mi profita. Svaka finansijska olakšica je dobrodošla, ali naš problem će se rešiti kada ljudi, naše mušterije, budu imali više para da troše u kafanama, klubovima, kafićima", kaže Stojičić za "Vreme".

REKLAMA: Druga ukinuta taksa je za isticanje naziva firme van poslovnog objekta. Godišnje su privrednici morali da izdvoje oko 160.000 dinara za reklamu koja stoji ispred firme, servisa, restorana.

U razgovoru za "Vreme", Ivan Popov, vlasnik kafića "BeeS" na Voždovcu, kaže da je svaka olakšica dobrodošla. Posebno zbog toga što njegov kafić ne posluje baš najbolje u poslednje vreme. Inače, Popov je kafić otvorio prošle godine, zahvaljujući nepovratnoj pomoći gradskog Sekretarijata za privredu. "Kada dnevno napravite pazar od jedva nekoliko hiljada dinara, jako je teško ulagati u marketing, razvijati poslovanje kafića. Na primer, da ne bih morao da platim 175.000 za isticanje firme, ja je uopšte i nisam isticao. Jesam onaj obavezni natpis na vratima, ali ništa više." Sada kada je postavljanje reklama besplatno, Popov vidi šansu za dovođenje novih mušterija. "Može se reći da kafić loše posluje jer ljudi ne znaju za njega. Sad imam ideju da postavim putokaze po kraju i da tako pokušam da spasem posao."

KLIZALIŠTA I SAJMOVI: Treća ukinuta taksa tiče se pokretnih objekata. "Ta taksa je na prvom mestu opterećivala promotivne poljoprivredne sajmove koji se održavaju na otvorenom i koji su okupljali možda manji broj izlagača poljoprivrednih proizvoda nego što će ih biti sada. Pre svega mislim na sajmove meda, voća, gljiva itd. koji se tradicionalno održavaju u gradu", kaže Čučković. Ukidanjem ove takse rasterećeni su i razni zabavni sadržaji kao što su dečja klizališta, luna-parkovi, cirkusi i slično. Prosečno klizalište od 300 kvadrata moralo je mesečno da plaća 81.000 dinara. Ukidanjem ove takse, takođe, biće besplatno postavljanje mobilnih toaleta i bina tokom raznih koncerata u gradu.

RAČUN I PLANOVI: Dobit grada od ove tri ukinute takse procenjuje se na oko 200 miliona dinara. Međutim, zbog krize, naplata u prošloj godini bila je slaba – sakupljeno je samo oko 30 odsto. "Ova mera za 2011. godinu je i finansijsko i psihološko rasterećenje naših privrednika", kaže Čučković.

Osim ukidanja pojedinih komunalnih taksi, grad Beograd ima u planu i specijalne dvogodišnje mere rasterećenja i oslobađanja od svih gradskih nameta (takse za komunalni otpad, vodu, gradsko građevinsko zemljište i slično) za investitore koji budu želeli da revitalizuju devet velikih gradskih hala i zaposle minimum po 100 radnika u svakoj. Među tih devet bivših industrijskih giganata su "DMB" i "Rekord" u Rakovici, "Voćarske plantaže" u Boleču i "Prva iskra – Bazna hemija" u Bariču.

Takođe, u planu je bespovratna (materijalna?) podrška poljoprivrednicima iz projekta "Zeleni prsten" koji budu kupovali nove mašine, kao i ugostiteljima koji budu ulagali u etno-turizam.

Saradnja Unije poslodavaca i gradskih vlasti

U razgovoru za "Vreme", Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da je Unija razgovarala sa vlastima u Beogradu još prošle godine o problemima beogradskih privrednika. "U našem zahtevu nisu bile samo ove tri ukinute takse, ali Unija poslodavaca Srbije pozdravlja odluku Grada kao gest razumevanja za naše poteškoće. Smatramo da je privreda i dalje preopterećena, što nekim budžetskim zahvatanjima, što sličnim gradskim taksama, ali ovakve gradske odluke svakako treba pozdraviti", kaže Atanacković.

Što se tiče plana gradske vlasti da ukidanjem taksi smanji broj nezaposlenih, Atanacković kaže da treba zadržati postojeći nivo zaposlenosti: "Može, naravno, taj broj da se poveća, ali je bitno da se ljudi više ne otpuštaju."

Odluke poput ove doprinose povoljnijem ambijentu za poslovanje firmi. Međutim, ima još dosta da se radi, kaže Atanacković. "U budućnosti treba obratiti pažnju na firme koje se otvaraju samo da bi se njihovi vlasnici pomoću njih zadužili, da bi od drugog proizvođača, bez plaćanja, uzeli neka dobra, robu, da bi napravili velike dugove, a posle toga ugase tu firmu. Proizvođači koji su prodali svoju robu ostaju i bez robe i bez novca za nju. Zbog toga se i oni zadužuju, ne mogu da napreduju i na kraju propadaju. Treba gledati zašto je neka firma zatvorena, zašto je u problemu, i na tom mikro-nivou pokušati rešiti taj problem.

Treba pozdraviti i pokušaj, koji je doduše mogao da se sprovede i ranije, ali nikad nije kasno, da posrnule firme, nekad ponos beogradske privrede, poput ‘IMR-a’ iz Rakovice, ‘DMB-a’, ‘Rekorda’ itd., dobiju nove vlasnike i da ponovo počne nešto da se radi. Ta posrnula preduzeća su jedan od najvećih problema koji imamo ne samo u Beogradu već i u celoj državi", kaže Atanacković.

Osim toga, u saradnji sa gradskim vlastima, Unija poslodavaca Srbije pokušaće da pronađe kompromis za još neke komunalne namete koji opterećuju privredu. "Neosnovana je naplata odnošenja smeća. To se jedino u Srbiji obračunava po kvadratu, a svuda drugde po odnetoj količini smeća. Razgovarali smo s ljudima u Gradu i oni imaju sluha za naše probleme. Komunalne takse poput ove za smeće jesu bitan prihod za gradski budžet, i mi to razumemo, ali potrebno je napraviti određen kompromis da svi budu zadovoljni. Naša komunikacija sa gradskim vlastima je, može se reći, u razvoju i očekujemo da će se poboljšavati." Predsednik Unije poslodavaca posebno očekuje aktivnije delovanje Gradskog socijalno-ekonomskog saveta, koji je formiran ali, kako kaže, još uvek je nedovoljno aktivan. "U budućnosti ćemo više raditi na tome da se razvija tripartitni odnos između gradskih vlasti, radničkih sindikata i nas poslodavaca. Cilj je da privreda ne zavisi samo od odluka gradskih funkcionera, već da se ona usmerava kroz dijalog sve tri strane."