Google Doodle 4

Internet gigant Google pokrenuo je četvrto po redu takmičenje Google Doodle 4 putem kojeg učenici osnovnih škola mogu da šalju predloge redizajna logotipa pretraživača na temu "What I’d like to do someday…" ("Šta bih voleo da radim jednog dana"). Najuspešnijim takmičarima Google će dodeliti stipendiju u visini od 15.000 dolara i 25.000 dolara za najuspešnije škole. Registracije se završavaju 2. marta, radovi treba da budu poslati najkasnije 16. marta ove godine i pobednički doodle naći će se na webu 20. maja 2011. godine. Na pitanje zašto je zadata baš ova tema, Google odgovara da želi da omogući učenicima da sanjare o velikim stvarima u njihovoj budućnosti i da se fokusiraju na kreativne, inspirišuće i zabavne ideje i planove. Google nije ograničio broj prijava svake škole ili porodice, ali je bitno da svaki učenik može da pošalje samo jedan dizajn/ideju. Osnovne informacije o takmičenju možete pronaći na stranici www.google.com/doodle4google/.

Protiv manje matematike

Predsednik Odbora za prosvetu Skupštine Srbije Zoran Šami i predstavnici Društva matematičara ocenili su na zajedničkom sastanku održanom 19. januara da je najavljeno smanjenje fonda časova matematike u srednjim stručnim školama štetno po obrazovanje u Srbiji. Povodom najavljene reforme nastavnih planova u srednjim stručnim školama, predstavnici Društva matematičara Srbije su na sastanku sa Šamijem u Domu Narodne skupštine ocenili da je smanjenje fonda časova matematike nepoznat fenomen u Evropi i svetu. Kako se navodi u saopštenju parlamenta, Društvo matematičara Srbije smatra da je aktuelno pravljenje novih nastavnih planova srednjih škola proteklo bez učešća stručne i zainteresovane javnosti. "Društvo traži da neophodan minimum broja časova matematike u svim tehničkim školama bude četiri časa nedeljno u sva četiri razreda, dok u ostalim profilima broj časova ne sme da se smanjuje u odnosu na sadašnji nivo", piše u saopštenju. Predsednik Odbora za prosvetu Zoran Šami istakao je da je reč o ozbiljnom problemu koji se ne tiče samo fonda časova matematike, već i fondova časova od srpkog jezika do istorije i geografije, a sa ciljem da se od stručnih škola naprave zanatske škole. Šami je najavio da će povodom toga zakazati sednicu Odbora čim bude zakazana naredna sednica parlamenta, a na koju će pozvati ministra prosvete Žarka Obradovića i predstavnike Prosvetnog saveta i Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.

1000 prvaka manje

U Srbiji se svake godine u prvi razred osnovne škole upiše oko 1000 đaka manje, pa je opštinama ostavljen rok da do oktobra usvoje novu mrežu škola, umesto sadašnje skupe i neracionalne. Lokalna samouprava će prilikom izrade nove mreže škola morati da poštuje kriterijume Vlade Srbije definisane u oktobru prošle godine, rekao je pomoćnik ministra prosvete Želimir Popov, podsetivši da je 2001. godine upisano 81.000 prvaka, a da ih je prošle godine bilo 70.670. "Manjak dece je veliki problem u Srbiji, što je problem ne samo prosvete nego i populacione politike", rekao je Popov i istakao da aktuelna mreža ustanova sa 1278 osmogodišnjih škola i 4500 objekata odgovara broju učenika pre 30 godina. On je objasnio da se ništa neće "seći" odmah i da u budžetu nisu predviđena posebna sredstva jer taj posao pada na teret lokalnih samouprava, kojima će, kako je rekao Popov, biti bolje kada budu imale jeftiniju mrežu škola.

Ni za sapun

Apatinske škole ostale su bez novca čak i za toalet-papir i sapun jer više ne mogu da pokrivaju materijalne troškove, a dobavljači traže plaćanje starih dugova i svakog dana šalju nove račune. Zato je Aktiv direktora škola uputio opštinskom rukovodstvu dramatičan apel da što pre uplati novac kako ne bi bilo ugroženo odvijanje nastave. "Za račune od prošle i pretprošle godine dugujemo 400.000 dinara. Najviše je to potrošni materijal, od hartije do sredstava za higijenu. Pored toga trebalo bi obnoviti klupe, stolice, kupiti kompjutere. Na sreću, opština je rešila pitanje kotlova za grejanje, za šta je izdvojeno više od dva miliona dinara", rekao je za "Blic" direktor Gimnazije u Apatinu Konstadin Mićović. Direktor Građevinske škole Milovan Blanuša kaže da dobavljači mesecima tolerišu naplatu računa jer imaju obzira prema školama: "Škole su se našle u neuobičajenoj situaciji. Plate profesora se finansiraju iz republičkog budžeta, materijalni troškovi iz opštinskog, a zgrade pripadaju državi. U takvoj situaciji je teško očekivati da sve funkcioniše na dobrobit nastave i učenika." Dug svih škola dobavljačima je 8,5 miliona dinara, a rukovodstvo opštine je obećalo izmirenje računa.