Povećanje broja stanovnika u svetu, kao i očekivani duži životni vek, zasigurno predstavljaju izazove za farmaceutsku industriju ovog stoleća. Prošli, 20. vek doneo nam je medicinska rešenja za bolesti zbog kojih su ljudi nekada masovno umirali. Revolucija u medicini, međutim, nije uspela da porazi jednog od najvećih neprijatelja čoveka. Još nije otkrivena čarobna formula koja bi u jednoj piluli porazila rak, ili sidu, na primer. Dr Volfgang Pliške iz farmaceutske kompanije Bayer, u ekskluzivnom intervjuu za "Vreme" otkriva kakve izazove za farmaceutsku industriju donosi 21. vek.

"VREME": Načelo vaše misije je "Nauka za bolji život". U kojoj meri će naš život biti bolji i ugodniji u 21. veku zahvaljujući vašim dostignućima (sadašnjim i budućim)?

DR VOLFGANG PLIŠKE: Akcenat na aktivnosti istraživanja i razvoja koja su u vezi sa zdravljem se menja. Prisutna je sve veća potreba za novim dijagnostičkim i terapeutskim opcijama – naročito za one bolesti koje su uobičajene za poznije godine života, kao što su rak/malignitet, kardiovaskularni poremećaji i demencije. Naše farmaceutsko istraživanje je usredsređeno na oblasti kardiologije, onkologije, dijagnostiku i zdravstvenu negu žena. To su oblasti u kojima postoji hitna potreba za stvarnim inovacijama i u kojima mi možemo da pružimo značajne doprinose zahvaljujući našoj stručnosti. Jedan primer je naš oralni antikoagulant koji ima potencijal da spreči nastanak opasne tromboze na mnogo prikladniji način pa čak i bolje nego što se čini standardnim terapijama.

Da li, objektivno, možemo da očekujemo rešenja za najteže bolesti (sida, rak) u ovom veku i da li će ljudi 21. veka i dalje morati da trpe bol?

Po mom mišljenju, nije moguće primeniti "jedno rešenje" za rak ili sidu ni u 21. niti u 22. veku. Rak je, na primer, veoma kompleksno oboljenje ne samo u poređenju oboljevanja jednog dela tela sa drugim već i oboljevanja različitih osoba od iste vrste raka, gde se poboljšanje zdravstvenog stanja može ostvariti samo primenom raznovrsnih pristupa: hemoterapija, biofarmaceutska antitela i zračenja (na primer). Uzmimo u obzir našu podgrupu za zdravstvenu negu (HealthCare): naš fokus na oblastima kardiologije, maligniteta, dijagnostikovanja i zdravstvene nege žena osigurava da je težište našeg istraživanja u oblastima gde postoji hitna potreba za stvarnim inovacijama. Istovremeno, naše razumevanje molekularnih procesa neprestano raste i time nam se otvaraju novi načini razvoja inovativnih oblika lečenja ljudi.

Kakvo je vaše mišljenje o povezanosti znanja i finansijskih sredstava proizvođača inovativnih lekova u svrhu istraživanja koje bi dovelo do rešenja za teške bolesti? Da li podržavate takve zajedničke poduhvate zarad viših ciljeva – efikasnijeg istraživanja i pronalaska lekova?

Danas, više nego ikada do sada, inovacije ne mogu da opstanu bez mreža koje obuhvataju partnere unutar i izvan kompanije. S tim u vezi, Bayer je uložio oko 22 odsto budžeta za istraživanja u 2009. godini u našu snažnu mrežu kako bismo dopunili naše sposobnosti. Želimo da postanemo otvoreniji za spoljne partnerske odnose u budućnosti, takođe ostvarivanjem efikasne saradnje sa onima koji su najbolji u svetu u svakoj oblasti istraživanja.

U okviru oblasti zdravstvene nege, na primer, pokrenuli smo otvorenu inicijativu za sprovođenje fundamentalnog istraživanja pod nazivom "Odobrena sredstva za utvrđene ciljeve" (Grants4Targets). U tom smislu, mi pružamo novac za dalji razvoj onih farmaceutskih ciljeva sa povoljnim izgledima da budu uspešni i na taj način pribavljamo inovativne ideje akademskih partnera. Otkako je program ustanovljen u maju 2009. godine, primili smo oko 280 predloga iz Evrope, Amerike i Azije, od kojih smo prihvatili više od 40. Među drugim primerima su strateški savez sa nemačkim Institutom za istraživanja maligniteta ili naša saradnja sa Univerzitetom Tsinghua u Pekingu.

Da li se istraživanja koja sprovodi Bayer više fokusiraju na unapređivanje postojećih ili iznalaženje novih rešenja u farmaciji?

Mi sprovodimo istraživanja u obe oblasti, ali naš fokus je zasigurno na novim rešenjima. Kratak osvrt na tok našeg farmaceutskog razvoja pokazuje da postoji više "novih molekularnih celina" nego takozvanih projekata upravljanja životnim ciklusom. Analizom naših ulaganja u oblast istraživanja i razvoja u sektoru zdravstvene nege, uočljivo je da se oko 85 odsto sredstava odvaja za farmaceutska istraživanja, a samo 15 odsto na ogranak koji se odnosi na zdravlje potrošača a obuhvata lekove koji se izdaju bez lekarskog recepta.

Istraživanje je dugotrajan, skup i zahtevan proces. Kako vršite evaluaciju zaštite intelektualne svojine u pogledu patenata za nove lekove?

U toku 2009. godine, podneli smo 735 novih prijava za patente u Bayeru (200 u oblasti zdravstvene nege). S tim u vezi, ne iznenađuje činjenica da 40 odsto svoje prodaje Bayer ostvaruje patentiranim proizvodima i procesima.

U toku 2010. godine povećali smo naše troškove istraživanja i razvoja na rekordnih 3,1 milijardu evra. Najveći deo tih troškova odnosi se na oblast zdravstvene nege i iznosi 67 odsto. Tu spadaju troškovi aktivnosti istraživanja i razvoja za potrebe novog leka, ali naravno i troškovi svih neuspešnih projekata koji su zbog prirode oblasti istraživanja i razvoja prilično visoki.

Za nas je od najveće važnosti da zaštita intelektualne svojine u pogledu novih lekova zaista postoji, jer to je jedini način da osiguramo odgovarajuće priznanje koje je neophodno kako bi se našoj industriji pružila šansa da se oporavi od veoma visokih troškova nastalih istraživanjem i razvojem novih lekova.