Glob je starofrancuska reč izvedena od latinskog globus, okrugli predmet, lopta. Global je komparativ: loptastiji, okrugliji – i, zanimljivo, reč prvi put upotrebljena pre nekoliko godina u smislu da su neka prava globalnija od nekih drugih a i da se socijalna prava teže globalizuju od nekih drugih.

Izvedenice: globalizacija, globalizam, globalist, globalni, globalno zagrevanje i, šta god značilo: transglobalno.

Suprotno je: lokalno, nacionalno, regionalno.

A vidi ovo: globalizacija je proces kojim se regionalne ekonomije, društva i kulture integrišu u globalnu mrežu preko političkih ideja i kroz komunikaciju, prevoz i trgovinu, direktne strane investicije, tokove kapitala, migracije, širenje tehnologija i vojnog prisustva.

Tu nema spora. Ono što je danas globalizacija, do juče je bilo oslobađanje Hristovog groba, širenje hrišćanstva i slobodne trgovine ljudima, iskorenjivanje nižih rasa, uvođenje radne etike, brisanje asocijalnih grupa, zavođenje sistema svake vrste…

Sama reč globalizacija, dakako, ništa nije mogla značiti pre fizičkih dokaza i pobede ideje da je Zemlja okrugla. Dotle je svet živeo na ravnoj ploči, pa se njome nije sferio globalizam, već širili osvajači, imperije, ekumenizam, demokratija kosmopolitizam, internacionalizam…

The Globe je ime kratkovekog londonskog pozorišta za koje je pisao i u kom je igrao večni Vilijem Šekspir.