Francuska novinarka Florens Artman ostala je vezana za zemlje bivše Jugoslavije i nakon što je prestala da radi kao portparolka bivše tužiteljke Međunarodnog krivičnog suda Karle del Ponte 2006, jer njena zainteresovanost za ovaj prostor nije ni počela kada je prekoračila vrata ovog suda, već mnogo ranije. Dugogodišnja dopisnica "Mond" sa Balkana i autorka dve knjige (Milošević, dijagonala laufera i Mir i kazna), koja je doživela da bude i sama osuđena od strane Međunarodnog krivičnog suda zbog objavljivanja dokumenta koji dokazuju učešće Srbije u bosanskom ratu, prisustvovala je i mnogim susretima sa srpskim čelnicima u upornim nastojanjima Tribunala da privede pravdi haške begunce.

"VREME": Da li su srpski zvaničnici tokom posete glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte Beogradu početkom februara 2006. godine govorili da je Ratko Mladić lociran?

FLORENS ARTMAN: Karla del Ponte je dobila čvrsta uveravanja od tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice da će Ratko Mladić biti u Hagu do kraja aprila, i da će to pitanje biti uskoro rešeno. Rečeno nam je da pokušavaju da mu upute poruku da se preda. Ispostavilo da su se sva obećanja koja smo dobijali zasnivala na Koštuničinim nadanjima da će privoleti Mladića na predaju, što je bilo potpuno nerealno.

Karla del Ponte rekla je nakon toga da su joj pripadnici bezbednosnih službi Srbije otkrili da je penzionisani pilot Stanko Ristić prevezao Mladića kolima u januaru 2006. od Beograda do jedne kuće u blizini granice sa Hrvatskom, da je Mladić izolovan, da sam sprema hleb, pije lekove i komunicira sa porodicom preko mobilnog i pošte?

Mi smo sve vreme znali da se Ratko Mladić krio u Beogradu i tokom sastanka koje je Tužilaštvo Haškog tribunala imalo sa čelnicima Vojske Srbije i Crne Gore obavešteni smo da imaju čoveka za koga su tvrdili koji će ih odvesti do Mladića. Izneli smo konkretna saznanja o Mladićevom kretanju, a ljudima iz Ministarstva odbrane smo vrlo jasno predočili gde se bivši komandant vojske bosanskih Srba skrivao prethodnih meseci.

Gde je održan taj sastanak?

U jednoj svečanoj kancelariji kod Centralnog doma tadašnje Vojske SCG u Francuskoj ulici.

Ko je bio prisutan?

Vojnu delegaciju predvodio je ministar odbrane Zoran Stanković, koji nam je predstavio rezultate izveštaja Vojnobezbednosne agencije dobijene za vreme istrage o pomagačima Ratku Mladiću.

Kako je protekao susret?

Čelnici vojske komentarisali su detaljne informacija koje su do tada prikupljene od istražitelja Haškog tribunala o lokacijama na kojima se Mladić skrivao i sve su ih redom potvrdili, uključujući i mesto gde je Ratko Mladić viđen u decembru 2005. godine, dakle svega mesec i po dana pre naše posete. Zanimljivo je da je nekoliko meseci posle tog susreta deo tih informacija, pre svega onih koje su se odnosile na mesta Mladićevog skrivanja u prethodne dve-tri godine, objavljen u pojedinim medijima u Srbiji. Te informacije nisu procurile od nas.

Da li su vam otkrili kako su saznali gde se Mladić skrivao?

Ne, ali su očigledno želeli da pokažu tužiteljki Karli del Ponte da rade nešto konkretno, i da se sužava obruč oko Mladića. Naravno, i tada su ponavljali da ne znaju gde se on trenutno nalazi.

A šta su vaši podaci govorili, gde je Ratko Mladić boravio, osim u stanovima koje su iznajmljivali njegovi jataci na Novom Beogradu?

Između ostalog, Mladić se jedno vreme lečio i na Vojnomedicinskoj akademiji, o čemu je Haški tribunal dobio više svedočenja, ali su srpski zvaničnici to demantovali.

Ako je Tužilaštvo već videlo da ne postoji dovoljno spremnosti da se ispunjavaju haške obaveze, na osnovu čega ste poveravali da će se Mladić uskoro naći u Hagu?

Karla del Ponte je počela da gaji izvesno poverenje u Koštunicu nakon što su uhapšeni pripadnici Škorpiona koji su počinili zločin u Trnovu. Izgubila je nadu da će Zapad učiniti nešto da se Mladić uhapsi u toku 2005. kada se obeležavala trostruka godišnjica: pada Srebrenice, podizanja optužnice protiv Mladića i Karadžića za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, i potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Ona je poverovala da će Koštunica morati nešto da uradi, a on sam je u to vreme uporno ponavljao da su na čelo vojske dovedeni ljudi koji će omogućiti da se Mladić dovede u Hag. U prvo vreme je govorio da će se to rešiti do kraja te godine. Pritisci EU na Hrvatsku su doveli do toga da Sanaderova vlada locira i omogući hapšenje Gotovine u decembru 2005. Del Ponte je mislila da će Koštunica shvatiti da nema drugog izlaza.

Tako što će Mladić biti uhapšen?

Ne. Koštunica nije mogao da izgovori "hapšenje", bolela su ga usta od te reči. Na svim zatvorenim sastancima koje smo imali sa njim on je ostavljao utisak da će uspeti da dovede do Mladićeve predaje.

To je bilo prihvatljivo za Tužilaštvo Haškog tribunala?

Tužilaštvo je prihvatilo da se stupi u kontakt sa Mladićem ukoliko je to moguće, je hrvatsko iskustvo sa hapšenjem Gotovine pokazalo da može mnogo više da se postigne oslanjanjem na lokalne vlasti, nego na vlade zapadnih država i njihove tajne službe. Izgledalo je da će to biti recept koji će dovesti do hapšenja Ratka Mladića.

To je bila pogrešna procena?

Ispostavilo se da su to samo bile obmane Vojislava Koštunice i njegovog štaba, da Koštunica nije iskren i da je protiv Mladićevog izručenja, kao što je to bio i sam Slobodan Milošević, koji je Mladiću omogućio da mirno živi u stanu koji mu je dodeljen u Beogradu, bez obzira na to što je bio optužen za najteže ratne zločine.

Ali zar prethodna iskustva sa bekstvom Gorana Hadžića u trenutku kada je za njim raspisana haška poternica nisu govorila da nema razloga za tu vrstu poverenja u tadašnje čelnike Srbije?

Nije bilo izbora. U Srbiji su jedino lokalne snage imale nadležnosti…

… Hadžićev slučaj govori da su ljudi koji su se nalazili na visokim položajima odavali tajne haškim beguncima?

Znali smo preko koga je Hadžić dobio informaciju da je protiv njega raspisana poternica.

Koga?

Osobe iz Ministarstva spoljnih poslova koja je bila prisutna kad je tadašnji ministar Vuk Drašković prosledio optužnicu i međunarodnu poternicu nadležnim organima.

Zna se i ko je u julu 2004. godine bio u sekretarijatu Ministarstva spoljnih poslova, a činjenica je da je preko tog tela stizala sva diplomatska pošta, uključujući i haške optužnice koje su se distribuirale drugim službama?

Time bi trebalo da se pozabave istražni organi Srbije. Iz Haga je u Beograd otišla optužnica koja je bila zaštićena pečatom. A u slučaju Hadžića i tačna lokacija na kojoj se nalazio.

Očigledno da je i sam Radovan Karadžić imao sličnu vrstu podrške s obzirom na to da mu je lična karta na ime Dragan Dabić izdata u aprilu 1999. godine u Rumi?

Pitanje kada je Karadžić postao doktor Dragan Dabić je jako važno mada nije istraživano, ali je očigledno da je mnogo kasnije počeo da se krije u liku nadrilekara pod kojim je i uhapšen.

Istražitelji Haškog tribunala su imali te informacije?

Znali smo da on često boravi u Srbiji, ali smo raspolagali i čvrstim dokazima da je Radovan Karadžić 2004. i 2005. godine viđen u istočnoj Bosni, i da prelazi granicu dve države. Znamo da je bio 2004. godine na lečenju u Beogradu, a da se početkom sledeće godine skrivao u selu Zaovine na samoj granici sa Bosnom i Hercegovinom, gde su ga locirali istražitelji Haškog tribunala. Pretpostavljalo se da je tokom skrivanja menjao izgled, mada je jedan čovek u to vreme opisao Karli del Ponte Radovana Karadžića tačno onako kako je izgledao kada je uhapšen u liku Dragana Dabića. On je tvrdio da se sreo sa njim kod Pavlovića Ćuprije između Bijeljine i Loznice, gde se nalazi granični prelaz na Drini, da ga nije prepoznao jer je bio obučen u odeću monaha sa bradom i dugom kosom, ali da su mu drugi rekli da je u pitanju Karadžić. Tada nismo verovali da je taj izvor pouzdan.

Čelnici BIA tvrde da je ova služba otkrila Karadžića?

Sasvim je moguće, jer je ta ista služba i ranije locirala Karadžića, ali su sklonjeni ljudi koji su bili spremni da ga uhapse. Karadžić je uhapšen kada se pojavila politička volja da se to uradi. Osim toga, Karadžić je u Srbiji uvek imao drugačiji status od Mladića.

Mislite da je to razlog zbog koga je Mladić još na slobodi?

Lociranje Ratka Mladića nikada nije predstavljalo problem. Problem je jedino njegov status u vojnim strukturama, o kome smo sve znali, a što njegovi ratni dnevnici samo potvrđuju: da je Mladić tokom čitavog rata u Bosni i Hercegovini bio direktno podređen Beogradu.