Pojedine delove Beograda i Vojvodine preplavile su bubamare. Reč je o malo drugačijim bubamarama od ovih naših, domaćih: bube o kojima je reč stigle su iz Azije preko Zapadne Evrope – da li u koferu, kamionom, avionom, ili su same doletele, ne zna se. Za sada znamo da nisu postale baš miljenice naših građana jer ih ima jako mnogo, a neki kažu i da ujedaju. Osim toga, od naših bubamara razlikuju se jer su krupnije, svetlije boje, uglavnom žute i narandžaste, i imaju više tačkica.

Ovakva invazija bubamara kod nas je redak događaj, naročito u urbanijem delu Beograda. Primećena je još pre nekoliko godina, ali je tek u poslednje dve vidljivija, kako i broj insekata raste. Takođe, vidljivije su tokom jeseni jer bubamare traže tople domove u kojima bi mogle da provedu zimu. Zabeleženo je da su "upadale" u crkve i njima bukvalno preplavile podove, da naseljavaju bašte i ulaze čak i u stanove, gde je gotovo nemoguće – osim usisivačem ili upornom dezinsekcijom – izbaciti nezvane goste. Stručnjaci, međutim, poručuju pomalo uplašenim građanima da nikako ne ubijaju bubamare. Ponavljaju da one nisu opasne, a kao metod eliminacije neki preporučuju izbacivanje buba iz stana metlom.

Navodno su iz Azije ove bubamare najpre došle "legalnim putem" (uvozom) u Zapadnu Evropu gde su neko vreme dobro služile jer su ubijale biljne vaši koje su poljoprivrednicima pravili štetu. Jedini problem je što su se namnožile i sada, kako neki tvrde, čak prete da će ugroziti ravnotežu u prirodi.

Mirko Đorđević, biolog, kaže za "Vreme" da nije jasno kako su bubamare došle u Srbiju. Kako navodi, kao i prošle godine, u roku od nedelju dana najpre su se pojavile u Velikoj Britaniji, pa u Francuskoj, a onda su došle i kod nas. "Odgovara im ovakva klima, a namnožile su se jer su se namnožile i vaši, kojima se bubamare hrane", objašnjava Đorđević. Iste bubamare i Amerika je uvezla sedamdesetih godina prošlog veka, upravo jer su "halapljivije" od njihovih domaćih.