Evo jednog zaista zanimljivog mišljenja:

"Na uvoz ljudskog leša za potrebe obrazovne i naučnoistraživačke delatnosti PDV se obračunava po stopi od 18 odsto."

Mišljenje Ministarstva finansija RS, broj 413–00–01513/2008–04 od 25. avgusta 2008. što je objavljeno u "Revizor" 19–20/2009, strana 257, mišljenje br. 297.

Kao što možete i da pretpostavite, reč je o mišljenju koje pripada pravnom sistemu Republike Srbije, pa je u tom smislu obavezujuće za sve nas koji smo se zatekli tu gde jesmo i potpadamo pod njegovo dejstvo. Međutim, za nekog ko razume kako funkcioniše jedan poslovično nehuman sistem kao što je država, na prvi pogled, ovo ne bi trebalo da bude iznenađenje.

Ovakvim i sličnim mišljenjima, u redovnoj praksi, jasno se definiše porez na sve moguće i sve zamislive robe i usluge – ako dovoljno kopate po uzbudljivim biltenima Ministarstva finansija, saznaćete koliko poreza na dodatu vrednost plaćate za žu-žu, koliko za notne sveske i klavire, kao i kako će teći oporezovanje prometa "gustog matičnog soka od višnje koji se dobija u postupku prerade višnje i koji služi kao sirovina za dalju preradu".

Dakle, ako se odlučite da uvozite leševe, to će u Srbiji biti tretirano kao isporuka dobara i jasno oporezovano prema navedenom mišljenju. No, zašto biste uopšte uvozili leševe? Za obrazovne i naučnoistraživačke potrebe, lepo kažu u mišljenju. Sve ostalo je ionako protivzakonito. Ali, kod naplate poreza, na sve se misli.

I sad, sve što vam treba da vidite koliko ćete rashodovati jeste cena ljudskog leša, pa da izračunate procenat. Kako se leševi ovih dana kreću na tržištu? Na crnom ili legalnom? Legalnom?

To i jeste najvažnije pitanje u ovoj mračnoj priči o smislenosti pomenutog pravnog sistema – zar trgovina delovima ljudskog tela i ljudskim ostacima nije inače zabranjena krivičnim zakonom?

Dakle, lepa vest je da ako imate nesreću da se bavite takvim morbidnim zanimanjem, porez verovatno plaćate tek nakon što vas za isto pravosnažno osude.