Iduće nedelje, 29. oktobra, navršiće se dvadeset godina od osnivanja nedeljnika "Vreme" . Građani Srbije, a, verujemo, čitaoci "Vremena" ponajbolje, znaju kako je bilo preživeti tih 20 godina. Trčali smo, atletskim rečnikom, s vetrom u grudima.

Dokle god je više onih koji bi nam uz čestitku za jubilej najradije čupali uši, smatramo da smo na dobrom putu.

Pravog uputstva za preživljavanje nema. U čitavom nizu godina ta pravila smo pisali gotovo nedeljno. Iskustva je teško podeliti s onima koji nemaju strah od praznog lista papira i koji ne osećaju odgovornost za ono što napišu i izgovore.

Upravljanje redakcijom u kojoj je višak, oduvek je bio, razbarušenih pojedinaca, nesklonih bilo kakvoj vrsti kolektivne pameti, gotovo da je nemoguća misija.

Mi se često i politički ne slažemo, ali smo to gajili kao vrlinu.

Iz ove redakcije potekao je čitav niz ljudi koji kreiraju javnu scenu Srbije. Doživljavamo ih kao proširenu porodicu i onda kada su se rasuli po različitim spektrima, opcijama i poslovima srpskog društva.

Svu tu šaroliku masu, inače koloritnih ljudi i karaktera, pokušaćemo da okupimo na rođendanskom slavlju, i očekujemo, mislim s pravom, da to bude jedan značajan društveni događaj.

U četvrtak, 28. oktobra, izaći će prošireno, slavljeničko izdanje nedeljnika "Vreme" i preporučujemo ga čitalačkoj pažnji.