U vili "Le Cercle", u francuskom mestu Dovil na obali Lamanša, u Donjoj Normandiji, departmanu Kalvados, u ponedeljak i utorak 18. i 19. oktobra poverljivo su razgovarali lideri Francuske, Nemačke i Rusije. Naravno, važna pitanja dobro idu uz morske specijalitete u restoranu "Le Ciro’s", čiji je kuvar Erik Provo priredio školjke zakićene šafranom, salatu od jastoga s tartufima, razne "or’d’evr" (lake zakuske) od plodova mora. Tako to, dok mu očito ide voda na usta, opisuje dopisnik ITAR-TASS-a. Ruski izveštači ističu kako je taj gradić "osnovao" 1860. hercog Šarlem de Morni sa svojom ruskom suprugom kneginjom Sofijom Trubeckom, peterburškom lepoticom, morganatskom sestrom cara Aleksandra II.

Francusko-nemačko-ruski samit počeo je uz mnogo pompe i uz simbolične gestove, (Merkelovoj su vikali "Dobro došla u Normandiju! Sukob je, hvala bogu, završen"), uz počasnu Republikansku gardu, naručene povike podrške Sarkoziju i uz mnogo policajaca, kojih je bilo više nego turista u postsezoni u tom odmaralištu koje nazivaju 21. arondismanom Pariza. Koko Šanel je tu svojevremeno otvorila jedan od prvih svojih salona, a kažu da se na dovilskom hipodromu održavaju najbolje trke u Francuskoj.

ŠTRAJK I SUKOBI: U ostalim pariskim arondismanima i u još 200 francuskih gradova oni što imaju skromniju trpezu protestuju. Gore automobili. Policija baca suzavac. Što bi rekli Italijani kad naiđu "Delije", "che chaos!"

I Francuski predsednik Nikola Sarkozi, i nemačka kancelarka Angela Merkel i ruski predsednik Dmitri Medvedev su na taj samit došli sa sopstvenim problemima: Medvedev sa Čečenijom, Merkelova zbog izjave o multikulturalizmu, a Sarkozi možda s najvećim, čim je na tom svečanom mestu najavio obračun sa "izazivačima nereda" koji su blokirali čitavu Francusku, a koji napadaju policiju na protestima širom zemlje zbog najavljene reforme penzionog sistema.

Novi zakon koji, između ostalog, predviđa podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine, prošao je u Donjem domu francuske skupštine, a pred glasanje u Senatu oko tri miliona zaposlenih u više sektora pridružilo se štrajku.

To je četvrti štrajk u Francuskoj u poslednja dva meseca. Višednevni protesti kulminirali su sukobom policije i srednjoškolaca u predgrađima Pariza. Policajci su upotrebili suzavac da rasteraju učenike koji su ih gađali kamenicama i palili automobile. Jedna škola je izgorela. Štrajkači već nedelju dana blokiraju rafinerije zbog čega je nestašicom benzina pogođena svaka četvrta pumpa, a 4000 pumpi je presušilo. Nastao je saobraćajni haos. U Parizu je teško doći i do dizela, a ozbiljnih nestašica ima u Bretanji. Benzin se kupuje i "na flaše". Zbog nestašice kerozina na francuskim aerodromima u utorak 19. oktobra otkazano je 30 odsto letova. Međunarodna agencija za energiju kaže da je Francuska počela da uzima gorivo iz 30-dnevnih rezervi rafinerija za slučaj havarije. Francuska, kao i druge evropske zemlje, ima rezerve nafte za 90 dana. Francuskih 12 rafinerija je u štrajku već nedelju dana, a sirova nafta ne stiže u luke u Marseju, Avru i Nantu. Delimično je poremećen i železnički saobraćaj, a železničari počinju štrajk.

Masovni protesti, uz učešće mladih i radikalizaciju demonstracija protiv reforme tržišta rada, primorali su 2006. godine francusku vladu da odloži reforme. Do toga je došlo posle nereda i spaljivanja automobila u francuskim predgrađima 2005.

Uprkos protestima, Nikola Sarkozi je u Dovilu ostao čvrst. "Ta reforma je esencijalna. Francuska je tome posvećena i Francuska će je sprovesti", rekao je novinarima. Tako i bogatija Francuska prolazi kroz isti potres kao pre nje Grčka i Španija, ne bi li do 2016. uravnotežila budžet koji je ove godine u minusu 7,7 odsto.

Da li su ta dva događaja povezana samo tako što je jednom sagovorniku "pamet bila" negde u Parizu? Povezana su direktnije, jer "vojska košta".

NEŠTO MNOGO SKUPLJE: Na trojnom samitu je razgovarano o vojnom i o ekonomskom aspektu bezbednosti i o globalnim monetarnim odnosima. Francuska se sprema da preuzme predsedavanje Grupom 20 sledećeg meseca, a u 2013. predsedavanju "dvadesetoricom velikih" nada se Rusija. Evropski lideri imaju interes da usaglase pozicije s Moskvom u predvečerje novembarskog samita "dvadeset velikih" u Seulu.

Osvrćući se na trojni samit, Medvedev je primetio da takvih susreta nije bilo već pet godina. Međutim, i Pariz i Berlin su se prethodnih dana prilično trudili da ubede Vašington da je reč samo o "breinstormingu", razmeni ideja, da neće biti donošene nikakve odluke, da trojni sastanak nije isti kao onaj antiamerički razgovor na liniji Pariz–Berlin–Moskva pred američku invaziju na Irak 2003, koji je održan u francuskom Kompenju.

Samit u Dovilu 2010. je održan bez konsultacija s drugim članicama EU, a nekoliko istočnoevropskih zemalja, posebno Poljska i Baltičke države, ga je upravo zbog toga i kritikovalo. Istočnoevropske zemlje su izjavljivale da se boje da će njihova bezbednost biti potkopana, ako Francuska, Nemačka i Rusija ožive politiku sfera uticaja.

Medvedev je predlagao unapređenje ekonomske i bezbednosne saradnje između Rusije i Evrope i tražio ozbiljan globalni odgovor na ruski predlog o novoj evropskoj bezbednosnoj strukturi. Najavio je da će prisustvovati samitu NATO-a u Lisabonu 20 novembra, što se vidi kao ozbiljan napredak s obzirom na to da su Rusi sumnjičavi prema novoj strategiji NATO-a i prema tzv. raketnom štitu. Sa Zapada sada Rusima nude kooperaciju u izgradnji raketnog štita od Vankuvera do Vladivostoka.

PRINCIPIJELNO SAGLASNI: Amerikanci, koji u Nemačkoj još drže 20 atomskih bombi i lome ruku s Rusima oko stepena atomskog naoružanja, izgleda da ipak ne vole da njihovi evropski saveznici bez njih o tome razgovaraju s Rusima, bez obzira na to što i sami resetuju odnose s Moskvom.

Pre ovog samita u Briselu su se sastali ministri inostranih poslova i odbrane članica NATO-a, na kojoj su Nemci objavili da su "principijelno" saglasni da učestvuju u izgradnji sistema protivraketne odbrane NATO-a i manje pominju atomsko razoružanje. U Moskvi se mršte i na novi plan, pa se može naslutiti da je to malo pomračivalo susret "trojke" u Dovilu.

Kada se kancelarka Angela Merkel srela sa ruskim predsednikom Medvedevom u junu blizu Berlina, predloženo je da se ustanovi novi komitet za politička pitanja i bezbednost Rusije i EU. I francuske diplomate su ispitivale ideju o novoj zoni ekonomske i bezbednosne kooperacije EU i Rusije, dok su nemački zvaničnici otvoreni za ideju o participaciji Rusije u političkim i bezbednosnim komisijama odgovornim za evropsku spoljnu politiku.

Merkelova traži kontrauslugu – da Rusija, kao znak dobre volje, pomogne da se reši konflikt u Transdnjestrovlju, kojim upravljaju ljudi pod ruskim uticajem koji traže nezavisnost od Moldavije. Rusi tamo drže 1100 vojnika "iz bezbednosnih razloga", kao što u Kalinjingradu drže rakete kao protivtežu američkim bombama u Evropi.

Nemačka kancelarka se na konferenciji za novinare u Dovilu, u društvu Sarkozija i Medvedeva, založila za ubrzan rad na novoj strateškoj saglasnosti o saradnji Rusije i EU.

Medvedev je pokrenuo pitanje o uvođenju bezviznog režima između Rusije i Unije. Dobio je pragmatičan odgovor da će se na tome raditi etapno. Predsednik Francuske prognozirao je, a trudio se da to zvuči i kao obećanje, da će za 10-15 godina EU i Rusija imati zajedničko ekonomsko prostranstvo, zajedničku koncepciju bezbednosti i bezvizni režim… Možda je to propagandno koketiranje jednog francuskog političara u škripcu s Degolovom Evropom od Atlantika do Urala, ali pošto o tome govore i druga dva lidera koji zastupaju interese oko 220 miliona ljudi, biće da je to nešto ozbiljnije. Izveštaji uticajnih medija kažu da u Dovilu nije bilo istorijskog događaja, ali da on svedoči o korisnoj promeni atmosfere.

Tako dva događaja, jedan na vrhu, u mondenskom letovalištu u departmanu Kalvados, a jedan u dubini francuskog društva, sinhrono odslikavaju socijalne, ekonomske i bezbednosne izazove i traganja kroz koje prolazi Evropa. Zašto vredi skrenuti pažnju na to? Zato što se ovde, u Srbiji, gde neki na Evropu gledaju samo kao na obećanu zemlju, a drugi samo čekaju da se podigne Rusija, teško shvata i razume dalekosežnost tog mogućeg otvaranja.