Rečnik jednog jezika se neprestano dopisuje. Dok nisu postojale reči, postojali su ljudi. U jednom trenutku, pre puno godina, pojavio se čovek koji je u prazninu između reči "upravnik" i "direktor", dodao pridev KREATIVNI.

Lepooki, prisni, finansijski, neomiljeni, omiljeni, lepi, strašni, mazni, ozbiljni, neozbiljni, uspešni… kakav li je to direktor?

Poseban. Mršav, loman, u braon odelu, sa neobičnim mislima, pojavio se i rekao: Ja sam kreativni direktor!

U tom obliku je ta reč zauzela svoje mesto u našem skromnom rečniku. Svaka reč se bori za svoj identitet, za svoje mesto, za svoje postojanje. U velikoj buci drugih reči.

Ta se reč danas nalazi u integralnom rečniku svih srpskih reči.

Kreativni direktor.

Posle nekog vremena, kako to obično biva, ja sam postao Kreativni direktor. I neki moji prijatelji su Kreativni direktori.

Da nije bilo lomnog čoveka u braon odelu, ne bih znao kako se zovem.

Oduvek sam želeo da na svojoj vizit karti napišem šta sam. Tako sam bio kreativni direktor Satchi&Satchija, Vice president for Creative Affairs raznoraznih agencija u svetu, CCO, glavni ovde i onde.. . A onda tiho, izvan vizit karata i pozicija, izvan afera i tajni, voleo bih da čujem šta lomni čovek misli o tome.

Reč u rečniku je imala oblik čoveka.

Malo je reći koje imaju tako tačan ideogram. Miris. Mrvice iscepkane ispod pisaćeg stola. Osećanje stvarnosti. Politike. Zena. Ludosti. Pameti. Strpljenje. Vizije.

Reč iz rečnika ne može nestati.

Dragan Sakan.