Ja sam Srbin iz Bosne i Hercegovine. Navijam za Srbiju. Takođe sam navijač Partizana. Kao i moj pokojni djed, kao i moj otac, kao i moj mlađi brat. Navijali smo redom za reprezentacije SFRJ, SRJ, zatim Srbije i Crne Gore, sada bodrimo Srbiju u svim utakmicama koje igra.

Za Partizan navijamo zbog generacijske odanosti tom klubu, nadam se da neko ne misli da smo trebali da prekinemo zato što se bivša država raspala. Za reprezentaciju Srbije navijamo zato što gajimo patriotska osjećanja prema Srbiji. Prema državi u kojoj živimo nemamo takva osjećanja. Mislim da je to razumljivo, i samo teški licemjeri mogu da tvrde drugačije. Ali to ne znači da mi nismo lojalni građani BiH.

Što se tiče Bošnjaka u Sandžaku (ili Raškoj, kako vam drago), mislim da oni imaju pravo da navijaju za koga god žele. Ako se oni osjećaju kao Turci, neka navijaju za Tursku. (Samo bi bilo lijepo da se onda i izjasne kao Turci.)

Ono što nije u redu je da se prilikom proslave na javnom mjestu ističe zastava neke druge zemlje. Ne bi bilo u redu da se ja provezem kroz svoj grad noseći državnu zastavu Srbije. Ali niko ne može da mi zabrani da koristim srpsku narodnu zastavu.

Što se tiče kritike nacionalizma iz ovog teksta, slažem se sa Pančićem. Ali, jedna stvar mi je vrlo zanimljiva. U tekstu piše: "… nema nacionalizma bez tih famoznih ‘dvostrukih kriterijuma’, svodivih na to da smo Mi uvek dobri, lepi i pravedni, a oni uvek ružni, prljavi i zli. Čak i onda kad Mi i Oni činimo doslovno identične stvari? Naravno, naročito tada…" E sad, u tekstovima gospodina Pančića smo redovno "mi" oni koji su "ružni, prljavi i zli", pa bi zaista volio da čujem koji "izam" bi to mogao da bude, i da li su to možda neki "dvostruki kriterijumi"?