Da ima pravde i države, onda bi Zukorlić i drugovi već bili nekoliko puta na informativnom razgovoru u policiji, kako bi im se objasnilo ko su, šta su i gde žive. Naravno da oni koji podrivaju sistem države, pozivaju na nasilje i terorizam, prete nekakvim otcepljenjima, osećaju izuzetnu nelagodu zbog srpskog državljanstva upisanog u pasoš Republike Srbije koji poseduju, treba malo da hlade glave u službenim prostorijama i sa službenim licima. Nekada se znalo da je bolje sprečiti nego lečiti, jer lek za takve bolesti se teško pronalazi.

Tako niko ozbiljno nije shvatao talasanja na Kosovu i Metohiji, nego su se stalno nalazila opravdanja, te grupica ekstremista, te neki mladi, te neki ostrašćeni, zastranjeni, potplaćeni, ucenjeni… Pa, šta se radi sa takvima, valjda se oni kažnjavaju ili prevaspitavaju, kako im drago, sve dok dobro ne utvrde gradivo. Hoćemo li jednom početi da čuvamo svoju zemlju i svoje nacionalno dostojanstvo? Zar treba da se stidimo vazda i povijamo glavu na pominjanje Srbije i srpstva u svojoj rođenoj domovini. Obiće nam se o glavu deklaracije i izvinjavanja. I kada se izvinjavamo, moramo znati kome i zbog čega, a ne zato što su drugi žestoko povređeni i uvređeni. Pita li neko nas kako se osećamo već 20 godina, gde su nam pripisane najgore moguće osobine i nemamo šansi da dokažemo drugačije.