Čitam u "Vremenu" da ministarstva vlade Srbije uvode internu kontrolu, posle onog prošlogodišnjeg izveštaja državnog revizora u kom piše koliko su pojeli i popili, i uopšte, koliko su se častili na razne načine i na naš račun.

Baš me razveselila vest. Ako se dobro sećam, posle objavljivanja tog izveštaja državnog revizora, naš premijer Mirko Cvetković redom je pozivao ministre na svoj kanabe, na čašicu razgovora, a zatim izlazio u javnost sa izjavama tipa: "Zadovoljan sam radom ministara, baš su dobri."

Ako smo mi pročitali u tom izveštaju da su ministri bili nevaljali, a onda nam premijer kaže da su ipak bili dobri, kako ćemo posle svega da verujemo u ovu internu kontrolu o kojoj sada govore? I, zanima me još jedna stvar: to njihovo troškarenje para je, verujem, bilo sa suzdržavanjem, jer su znali da će biti kontrole. Koliko li su trošili ranije? Baš me zanima da li su ove godine išta promenili u svojim navikama…

I poruka za kraj: državni revizor mora da bude bog i batina, inače će da mu se dešavaju stvari koje se sad dešavaju – da se o njegovom izveštaju i ne raspravlja u skupštini, a da ga svakodnevno demantuju razni – od ministara, do premijera. Čak i u zakonu stoji da je revizorova poslednja, a ako vam se ne dopada, pa, šta će vam on. Još samo da i gospodin Sretenović, revizor, to shvati i prihvati.