Inovacija i inovator tek su u novo vreme, najviše pre oko dvesta godina, postali nešto važno. Inače bismo znali ime, prezime, porodicu i poreklo najvažnijih inovatora u istoriji. Vatru i točak naći ćemo na svakoj listi najvažnijih izuma, mada vatru nije trebalo izmišljati ni inovirati. Problem s njom bilo je održavanje i – kao i danas – obuzdavanje. U čemu su istorijski uspesi takođe sumnjivi.

Točak, međutim, budući da ne postoji u "prirodnom obliku" jeste izum, iako ime njegovog izumitelja nikada nećemo saznati. Što se inovatorovog zanimanja tiče, točak je izmislio da lakše pravi grnčariju, a ne da se uz njegovu pomoć preveze od jednog do nekog drugog mesta. Izum grnčarskog točka koji se pokretao nogom omogućio je masovnu proizvodnju lepo oblikovanog posuđa. Trajnijeg, u svakom smislu, od bilo kojih ratnih dvokolica, što je već druga priča.

Nema ljudske zajednice koja ne poznaje pronalazača ove ili one veštine, umetnosti, znanja, alata, oružja ili prastarog običaja. Bogovima ili njima sličnim bićima se u popriličnoj meri poverava odgovornost za izmišljanje i otkrića, bilo to na korist ljudima ili, češće, na njihovu štetu. Egipćani su verovali da je pismo izmislio bog Tot, mada su znali i imena "stvarnih" pronalazača premeravanja njiva (geometrije), građevinarstva, palmovog vina… I piva.

Bogovi nisu po definiciji morali biti blagonakloni ni pametni. Zato što je priglupi Titan Epimetej zaboravio da ljude snabde brzinom, kandžama, sabljastim zubima ili tako nečim korisnim, njegov pametniji brat, Prometej, morao je da im pomogne tako što je od bogova ukrao vatru. Zato je kažnjen da mu, prikovanom za kavkaske stene, orao ždere džigericu do kraja sveta i veka. Oslobodio ga je Herakle lično, ali je Prometej – da bi Zevsova presuda ipak važila – od jednog beočuga lanca kojim je bio okovan napravio prsten u koji je umetnuo komadić kavkaske stene. Noseći ga na prstu, formalno je ostao okovan za Kavkaz.

I danas, kaže mit, ljudi nose prstenje s kamenjem kao znak svog prometejskog porekla.