Prošle godine u ovo vreme blekberi je važio za najpopularniji "pametni telefon" među građanima i kompanijama u Americi. Koriste ga predsednik SAD Barak Obama, britanski premijer Dejvid Kameron, i omiljena je spravica poslovnih ljudi širom sveta. Na listi top 10 smartfona u avgustu prošle godine bila su čak četiri blekberija, a među njima su se gurkali Apple-ov iPhone i poneki HTC, tajvanski smartfon. To je i prvi telefon "optužen" da izaziva zavisnost korisnika koji po ceo dan nešto na njemu čačkaju, gledaju, igraju, ili šalju desetine mejlova i poruka. Prosto, zgodan je.

Pozicija blekberija, što se udela na tržištu pametnih telefona tiče, od prošlog leta se nije mnogo izmenila, međutim, sudeći prema poslednjim dešavanjima – drastičnom napretku HTC-a i uopšte pametnih telefona sa Guglovim operativnim sistemom Android, kao i povremenom histerijom Amerikanaca ali i Evropljana kada se pojavi novi iPhone – blekberi prolazi kroz krizu, koja se ovih dana produbljuje. Prošle nedelje, Evropska komisija je nakon evaluacije različitih smartfona za svoje zaposlene, kojih je više od 32.000, odlučila da standard od sada treba da budu iPhone ili HTC, a ne blekberi. Razlozi su, kako je rečeno, brojni: bezbednost, finansijski uticaj, integracija, odnosno povezivanje sa ostatkom informacionog sistema Evropske komisije i slično.

Još gora vest po proizvođača blekberija, kanadsku kompaniju RIM (Research In Motion), stigla je iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, zatim iz Saudijske Arabije i još nekoliko država. Njihove vlasti dale su tesne rokove operatorima mobilne telefonije kada će morati da obustave elektronsku poštu, slanje poruka i pretragu interneta preko blekberija.

Problem pomenutih država tiče se bezbednosti i kontrole podataka. Naime, blekberi, za razliku od svih ostalih pametnih telefona, funkcioniše na drugačiji, specifičan način. Kako bi ubrzao protok podataka – uglavnom surfovanje po internetu i čitanje mejlova – RIM je smislio da svi ti podaci idu preko posebnih servera koji se nalaze u Kanadi i Velikoj Britaniji. Zahvaljujući tome, vlasnici blekberi telefona u principu imaju nešto manje račune za ove usluge, ili bar preuzimaju manje podataka iz mreže. Kada korisniku blekberija stigne mejl koji sadrži fotografiju, korisnik će sliku videti umanjenu i samo ukoliko ga interesuje, može da je preuzme celu. Isto se dešava kada otvori neku internet stranicu – sadržaj je umanjen, prilagođen pregledu preko malog ekrana, ali, ako treba, može i da se uveliča. Sve ovo, nazvano "blekberi usluga", dešava se zahvaljujući pomenutim serverima u Kanadi i Velikoj Britaniji. Tu dolazimo i do poente: problem je u tome što se pri komunikaciji između telefona i interneta, koja ide preko pomenutih servera, podaci prenose kriptovano. To je sa stanovišta sigurnosti i privatnosti korisnika veoma dobro, ali ne i sa stanovišta bezbednosnih službi, odnosno onih koji žele da presreću taj saobraćaj.

Dok Saudijska Arabija, najveće RIM-ovo tržište na Bliskom istoku, i brojne druge države među kojima su i Indonezija i Indija, žele da kontrolišu blekberi saobraćaj (što se do sad radilo samo sa sudskom dozvolom) pravdajući se zaštitom bezbednosti države, RIM negira da je odlučio da izađe u susret ovakvim zahtevima. O trenutnim mukama RIM-a ne treba mnogo govoriti: samo Indija, tržište mobilnih telefona sa najvećom stopom rasta, koja ovih dana aktivno pregovara sa RIM-om, ima 675 miliona pretplatnika. U svakom slučaju, kada se reše problemi sa nezadovoljnim vladama – a rešenja mora biti i kažu da će biti primenjeno istovetno za sve – RIM čeka novo pitanje: šta će na to reći korisnici?