Mađarska poslednjih dana pomalo podseća na galsko selo. Premijer Viktor Orban hoće da uvede dažbine za banke koje bi ove godine državi trebalo da donesu 700 miliona evra. Nemački porez za banke trebalo bi otprilike istu toliku sumu da unese u budžet, samo što je ta privreda skoro 20 puta veća od mađarske, što objašnjava čitavo uzbuđenje. Međunarodni monetarni fond (MMF), Evropska unija i strane banke burno se protive planovima Budimpešte.

Banke upozoravaju da bi te dažbine opteretile mađarsku privredu zato što bi krediti znatno poskupeli. Privredni stručnjaci smatraju ipak da bi efekti poskupljenja kredita bili pregledni, zbog toga što tražnja za kreditima ionako opada. A ako bi se porez 1:1 prebacio na mušterije, to bi samo pokazalo da konkurencija u finansijskom sektoru ne funkcioniše. Mađarskoj se takođe rado prebacuje da se o svojim planovima za poreze ne dogovora na međunarodnom planu. To je tačno, ali to ni Nemačka ni Austrija ne čine.

Pravi problem sa ovim dažbinama za banke je taj što Viktor Orban sve više odaje utisak čoveka koga je baš briga za ostatak sveta, uključujući tu i njegove najvažnije poverioce – MMF i EU. Orban nije mutirao u strašilo za kapitaliste, on sa bankarskim porezima ne želi preraspodelu pri kojoj bi bogati davali siromašnima. Jer dok nova vlada opterećuje banke, ona istovremeno rasterećuje preduzimače i one koji bolje zarađuju.

Bankarsko tržište koje Orban opterećuje je skoro 80 odsto u rukama multinacionalnih kompanija, koje su još za vreme izborne kampanje kritikovale njegov konzervativni Fides. To što treba se oporezuje bilansna suma, a ne dobit, po oceni većine komentatora koristi pre svega mađarskom igraču – OTP banci. Mađarska se nije posvađala samo sa MMF-om. Vlada Fidesa naljutila je i Evropsku centralnu banku, jer seče granu na kojoj sedi međunarodno priznat šef nacionalne Centralne banke Andraš Šimor. Političari Fidesa optužili su za "izdaju" socijaliste, koji su se u ovom sporu stavili na stranu MMF-a.

Nacionalistička politika Orbana, čiji je vrhunac do sada bio novi mađarski zakon o državljanstvu, kao da se sada prenosi i na privrednu politiku. Na duge staze ta strategija ne može da se održi ni prema EU ni prema MMF-u – i već sada se može čuti da će najkasnije na jesen, posle mađarskih komunalnih izbora, Orban zauzeti pomirljiviji stav.

Ali, u međuvremenu je mnogo toga poremećeno, kao što pokazuje i pad mađarske forinte u ponedeljak, koji opterećuje one mnogobrojne male dužnike koji su uzeli kredit u stranoj valuti. Može se imati različito mišljenje o Orbanovoj politici. Neosporno je, međutim, da šefovi vlada, koji su upućeni na međunarodni novac, ne bi trebalo da se zameraju donatorima.