Zakon o elektronskim komunikacijama, koji je poslednjih nedelja izazvao dosta rasprava oko toga da li će legalizovati praćenje komunikacije građana bez dozvole suda, u utorak, 29. juna, usvojen je u Skupštini Srbije. U jednom od spornih članova Zakona propisano je da je telekomunikacioni operator dužan da zadrži podatke o elektronskim komunikacijama istrage (ko je kad s kim pričao, a ne sadržaj razgovora) za potrebe otkrivanja krivičnih dela, vođenja krivičnog postupka i za potrebe zaštite bezbednosti.

Iako je ombudsman Saša Janković tražio da se istim zakonom uvede i obaveza da policija i BIA moraju da dobiju dozvolu suda da bi stekli pravo na uvid u nečiju komunikaciju, njegov amandman nije prihvaćen. Međutim, prihvaćen je amandman u kom se navodi da će poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Rodoljub Šabić) obavljati nadzor nad sprovođenjem odredaba Zakona.

Iako su ove odredbe o praćenju komunikacija redom i žestoko kritikovali brojni stručnjaci, toliko da zapravo gotovo da nismo ni čuli ništa u njihovu odbranu, za Zakon o elektronskim komunikacijama glasalo je 117 poslanika vladajuće koalicije, četvoro je bilo uzdržano, a petoro nije glasalo.

Zaštitnik građana Saša Janković izrazio je žaljenje što Skupština nije uvažila argumente javnosti i odmah je najavio da će tražiti njegove izmene. "Taj zakon privatnost građana čini ranjivijom nego što bi to ona smela biti", dodao je Janković.

No, osim ovih problematičnih odredaba o praćenju elektronskih komunikacija, zakon je, prema oceni više stručnjaka u oblasti telekomunikacija veoma dobar: omogućio je nesmetani rad na procesu digitalizacije TV signala, ozbiljnom poslu koji država Srbija mora da završi za manje od dve godine, a osim toga, stvoriće bolju klimu za slobodnije poslovanje na tržištu fiksne i mobilne telefonije i interneta. Nadležni se nadaju da će, zbog toga što je usaglašen sa evropskom regulativom, Zakon pomoći u privlačenju novih investitora u ovu perspektivnu oblast.