Verovatno najvažniji, najuticajniji živi električni gitarista, vrhunski stilista bluza, Erik Klepton (Sir Eric Clapton, r. ‘45) sledeće srede (09. VI) po treći put gostuje u Beogradu. Iako je u osamdesetim diskografski, pa i kreativno bio slabiji, oba njegova koncertna izdanja u kojima smo ovde uživali (1979. u hali ‘Pionir’, 1984. na Sajmu) zapamćena su kao prvorazredna. Tim više može iznenaditi ljubitelje (bluza, posebno) da je u svojim šezdesetim Klepton ponovo u izvanrednoj muzičarskoj, pa i životnoj formi. Njegovi studijski – a posebno s novim pesmama – albumi su proređeni kompilacijama, obnovljenim i DVD izdanjima, gostovanjima i saradnjama, pa tako i (zasad) najnoviji, porodično nastrojeni Back Home (2005, Reprise). Po običaju diskretan, Erik od 1999. sa 31 godinu mlađom suprugom Meliom ima Three Little Girls (ujedno i pesma na albumu The Road To Escondido, 2006, Reprise; ostvarenje s još jednim dugotrajnim uzorom, Džej Džej Kejlom).

Najznačajnija struja u Erikovom radu poslednje dve decenije, tačnije od 1992. – gubitka četvorogodišnjeg sina, hit balade Tears In Heaven, akustičnog zaokreta sa albumom Unplugged (Reprise) i zaprepašćujuće oživljenom Layla – jeste povratak korenima/bluzu. Albumi standarda From the Cradle 1994, te upareni Me And Mr. Johnson i Sessions For Robert J. 2004. (posvećeni Kleptonovom najvećem uzoru, Robertu Džonsonu, tj. stilskim vežbama kroz Džonsonove kapitalne pesme), sjajno se smenjuju s "premotavanjima unazad" kroz ključne faze Erikove karijere. Posle kratkog i efektnog ujedinjenja supertrija Cream 2005, naredne dve godine Klepton je turirao svetom u strahovitoj postavi s dvojicom mlađih gitarista (Derek Traks/Allman Bros. Band i Dojl Bremhol II), sasvim blizu dometa i načina svirke nezaboravnih Derek & The Domino(e)s, njegove poslednje grupe, sa samog početka sedamdesetih. Početkom 2008. sa starim prijateljem Stivijem Vinvudom (Stevie Winwood, r. ‘48, ex Spencer Davis Group, Traffic) prvi put je nastupio još od njihove kratkotrajne supergrupe Blind Faith iz ‘69, pa su zatim gostovali jedan drugom na albumima i održali nekoliko kraćih zajedničkih turneja.

Ranije ove godine Erik je imao i niz koncerata Together And Apart sa našim julskim gostom Džefom Bekom (Jeff Beck), gde su u trećem, zajedničkom setu "ukrštali" gitare (kao što to nikad nisu uradili u bendu Yardbirds pre 45 sezona), a sada je opet s Vinvudom na evropskoj turnejici – 16 gradova, sedam zemalja, posle Beograda još Bukurešt i Istambul. Uigrani prateći bend je vrhunski, od ispisnika Krisa Stejntona (klavijature) do najcenjenijih studijskih svirača kao što su Vili Viks (bas) i Stiv Ged (bubnjevi), a repertoar… da ne nižemo naslove. Pođimo logično: veći deo jedinog albuma Blind Faith, par tačaka iz Vinvudovih drugih sastava i solo karijere, neizbežno R. Džonson i Dž.Dž. Kejl, Kleptonov akustični deo, Domine… kao vrhunac oko koga se izgleda svi slažu, Hendriksova Voodoo Chile! Izrazito svirački pristup, virtuozno i produhovljeno muziciranje kakvo nikad nije bilo često, a posebno ne u XXI veku. Koliko god vam Klepton prirastao srcu, ne potcenjujte ni svojevremeno tinejdžersko bluz/soul čudo, kod nas manje poznatog Vinvuda, posebno zbog pevanja i orgulja Hammond B3. Ulaznice koštaju 3300-5950 dinara.