Povodom koncerta Boba Dilana u Beogradu jedna vest je glasila: "Rajder slavnog muzičara ne sadrži nikakve hirovite zahteve… O ishrani Boba Dilana (69) uoči koncerta u Beogradskoj areni brinuće se posebna ketering firma, koja će mu tražena jela pripremiti od uobičajenih namirnica, koje mogu da se pronađu u svakom marketu, saopštili su organizatori. Na celom rajderu nema skupocenog pića, već samo velikih količina biljnog čaja i vode. Posle koncerta, Dilan očekuje jednu flašu domaćeg belog vina, po izboru organizatora…" Kao nekad: piće za muziku. I, eventualno, tabla: "Ne pucajte u klaviristu, on se trudi koliko može."

Drugi tekst, nije važno da li je tačan, glasi: "Milan (Ovo je Balkan) je predstavnicima RTS-a poslao spisak zahteva, ili što bi jedna promućurna folkerka rekla – rajder listu, u kojoj traži da na put povede sestru od ujaka, drugaricu, frizera i šminkera, dodajući kako mu je sve to neophodno kako bi na takmičenju bio potpuno koncentrisan na pevanje."

U trećem tekstu, pod naslovom "Od ptice mleko za svetske zvezde" kritički se zapaža: "Kada je krenula najezda svetskih muzičkih zvezda na ove balkanske prostore, organizatori njihovih koncerata našli su se pred teškim zadatkom – kako ispuniti sve njihove kaprice. Svakog organizatora je čekao jedan ‘dokument’, počesto i na nekoliko desetina strana, zvani rajder (lista zahteva). A u tom rajderu ima svega – od toga kakve tehničke stvari treba ispuniti da bi jedan koncert bio održan, do toga kakva pića, žvake ili hrana su potrebni nekoj muzičkoj veličini. Kada se ta lista zahteva dobro ‘prostudira’, često se zapitate da li im je baš sve to ‘nasušna potreba’ ili hir, jer, eto, može im se!"

Zapazili ste da se ponavlja taj konjanik-izraz, rajder lista! Zaista, otkud jahač, konjanik, stari bi rekli binjedžija (vrsni jahač), u tom novogovornom izrazu za potrebe radnika na bini (makar se ona zvala i stejdž)? Valjda otuda što su umetnici stalno na putu, ili otuda što nije lako iz večeri u veče zamamuzavati ludog konja masovnih emocija i naterati vas da opet i opet "jašete skakavca", kako se nekad u žargonu govorilo za ono stanje u kome skačete od radosti, zaboravljajući na tren monotoni život i sivu svakodnevicu.