Lujzijana
Toksično čišćenje naftne mrlje
U maniru od lošeg do najgoreg poteza, kompanija British Petroleum je prosula stotine hiljada galona hemijskih sredstava za čišćenje naftnih mrlja u Meksičkom zalivu, nastalih posle eksplozije platforme Deepwater Horizon. Procene veličine i dubine mrlje variraju i kreću se do 5000 stopa ispod površine okeana. Zvaničnici BP-a poslali su izveštaj senatu o količini prvobitnog curenja, a to je više od 200.000 galona dnevno. Njihovi dosadašnji pokušaji da se na efikasan način suoče sa problemom nisu uspeli, iako tvrde da su zahvaljujući novoj metodi ekstrakcije pomoću cevi smanjili početno curenje. Međutim, na najnovijim snimcima vidi se veća mrlja nego što se po proceni BP-a moglo očekivati, što je povećalo strah od ekološke katastrofe velikih razmera. Zvaničnici su zabrinuti zbog toga što BP upotrebljava toksična hemijska sredstva (bez loše namere), koja će dodatno zagaditi zalivske vode čak više nego što je to učinila mrlja. Nakon prvobitne BP-ove procene štete (izlivanje 42.000 galona nafte dnevno), ispostavilo se da je šteta višestruko veća, a nezavisne institucije kažu da je reč o 600.000 galona na površini i 55.000 galona pod vodom.
Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) zatražila je od BP-a promenu hemijskih sredstava za uklanjanje naftne mrlje da bi zaštitila ekosistem zaliva od dodatnog izlivanja miliona galona toksičnih materija. Strah od pogoršanja ekološke katastrofe uvećan je količinom prosutog dispezativa, koji u toj meri još nikad nisu bili korišćeni i nisu poznati kratkoročni i dugoročni negativni efekti. Međutim, portparol BP-a kaže da "koriste samo odobrene proizvode" i da će za svaki novi proizvod koji bi možda mogli da koriste u budućnosti zatražiti dozvolu američke vlade.
Ali, ne postoji garancija vlade da hemikalije ne mogu da izazovu ekološku katastrofu. Ne postoji nijedan odobreni proizvod koji garantuje ekološku bezbednost, zato što vlada nema podatke o efektima upotrebe hemikalija u toj meri. Predsednik Barak Obama je veoma osetljiv na kritike u ovom slučaju, poučen primerom lošeg odgovora na krizu i nesreću koja je zadesila Nju Orleans posle razornog uragana Katrina. Ukoliko BP napravi još veću ekološku katastrofu zbog upotrebe toksičnih hemikalija, predsednik Obama i njegova administracija biće na udaru. Zvaničnici EPA nisu ubeđeni da BP radi pravu stvar, naročito zato što niko ne može da predvidi efekte prekomerne upotrebe hemikalija. Niko od njih ne zna šta će izazvati veću katastrofu: mrlja bez hemikalija ili mrlja tretirana hemikalijama.
Zvaničnici BP-a kažu da pokušavaju da spreče nesreću epskih razmera, tvrdeći da je upotrebu hemikalije coexit odobrila vlada. Sve su glasniji zahtevi da Liza Džekson, direktorka EPA, postavi pitanje upotrebe coexita, budući da je u Velikoj Britaniji već deset godina zabranjeno korišćenje te hemikalije.
Procenjeno je da je BP do sada izgubio oko 760 miliona dolara, ili 22 miliona dolara dnevno, dok se u prvim danima nakon katastrofe kompanija nadala da će biti na šteti "samo" šest miliona dolara dnevno. Prema proceni Grega Smita, direktora istraživačke agencije iz Londona, konačni saldo katastrofe mogao bi da iznosi oko deset milijardi dolara. Ministar unutrašnjih poslova SAD Salazar izjavio je da će ukloniti BP sa tog posla ukoliko utvrdi da ne rade ono što bi trebalo da rade.
Džon M. Kertis