Event, kaže se ivent, uvezena engleska reč koja potiskuje događaj, nešto što se desi iznenada, što traje u ograničenom vremenu, na određenom mestu, nešto što se zbude, sluči – udes, zbitije, zgoda ili dogodovština. U starom žargonu zanimljiv događaj je valjuga. Inženjeri bi rekli, završetak neke asinhrone input-autput operacije. Izraz bi mogao da se odnosi i na događaj koji prate mediji, koji se drže izreke: "Nije događaj kada je pas ujeo čoveka, nego kada je čovek ujeo psa". Postao je pomodan još dvadesetih godina prošlog veka. Može da znači sve navedeno, ali u sadašnjici to je pre svega odomaćeni izraz iz arsenala savremene marketinške manipulacije, i opet može da znači bilo šta. Event, kaže Leksikon savremene kulture, označava događaj, često insceniran u reklamne svrhe, instrument kojim se privlače kupci i posetioci. Trebalo bi da povećava prijatnost kupovine, ili da zabavi korisnike usluge. Na primer, robne kuće pozivaju plesne grupe, a muzeji priređuju interaktivna događanja. Noć muzeja bi trebalo da je event.

Event i sam postaje i usluga preobličavanja slobodnog vremena, proizvodnja iluzije o doživljaju. Može da se odnosi na koncert, na hepening, na parti, na neku ceremoniju, na primer na venčanje. Postoji i event planing, planiranje događaja, i event planer, miting planer i koordinator eventa. To su oni koji osmišljavaju cilj eventa, zabavu, planiraju budžet, biraju lokaciju, prevoz, vreme, listu gostiju, način kako da se oni "energiziraju", hranu, piće. Ima jedna u zatvoru koja zna koliko to sve košta.

Mnogo toga pokrenu kad hoće da vas namame, izmanipulišu, zabave i navedu da doživite ono što niste hteli, da uzmete ono što vam ne treba, da sretnete one koje nećete. Jedan arhitekta (B. Čumi) uvodi pojam event cities, koji obeležava prostore "doživljavanja". Neki sociolozi (Šulc) čitavo savremeno društvo opisuju kao društvo doživljaja u kome raspoloženje više nije stvar pojedinca. Koristio ga je i Bertolt Breht u komadu "Event čaše" – da pokaže suprotno.