Reagujući na moj tekst "Slučaj kvantnog samoubistva", "Vreme" broj 1007, čitalac pomalo zagonetno potpisan kao Lala Putnik sumnja u verodostojnost citata Alberta Ajnštajna koji se navodi u zaključku članka. Stoga sam prisiljen da pomenem kako sam, pripremajući tekst, citat doslovno preuzeo iz biografije koju je povodom Godine fizike 2005. pripremio ugledni Američki institut za fiziku i objavio je u odeljku Breakthrough to Relativity na sajtu www.physics2005.org. Prethodno sam sa lakoćom proverio da su priređivači ovog biografskog pregleda Ajnštajna citirali sa strane 18 poznate biografije Ronalda W. Klarka The life and Times of Einstein koja je izdata u Njujorku 1971. Pritom, nije bilo ništa teže ustanoviti da je citat prva zabeležila Ajnštajnova studentkinja Esther Polianowski Salaman u Berlinu pre 85 godina, da bi ga kao poznat jevrejski pisac, 8. septembra 1955. objavila u tekstu "A Talk with Einstein" u Listeneru, britanskom listu koji je osnovao BBC.

Slažem se sa gospodinom Putnikom da se ovakvi Ajnštajnovi citati uvek moraju proveriti makar i onom vrstom uvida koju on naziva "guglovanjem", pa ne razumem zašto to i sam nije uradio pre nego što se naoštrio da drži javne lekcije o citatima i ljudskoj gluposti.

Mada mislim da je prilično neumesna slika koju gospodin Putnik daje sa "rotiranjem u grobu poput ventilatora" kad govorimo o tvorcu moderne fizike, ne mogu da se ne upitam da li na ovu vrstu "beskonačne gluposti" Ajnštajn menja smer rotacije.